Eng

Zašto je CBAM važan za usvajanje nove klimatske politike u Srbiji?

Vreme čitanja: 2 min

Mehanizam regulisanja prekograničnih emisija ugljenika (Carbon Border Adjustment Mechanism  – CBAM) nalaže oporezivanje ugrađenih emisija sa efektom staklene bašte (GHG) u proizvode koji se uvoze na tržište Evropske unije. Ovaj Mehanizam komplementaran je Sistemu trgovine emisijama Evropske unije (EU Emission Trading System – EU ETS), kojim se vrše naplate emisija GHG u postrojenjima na teritoriji Evropske unije. Uvođenje CBAM-a imaće značajan uticaj na socio-ekonomsku sliku država koje nisu članice Evropske Unije, u zavisnosti od njihovog ukupnog izvoza proizvoda obuhvaćenim CBAM-om na tržište EU i od stepena dekarbonizacije.

Države Zapadnog Balkana su među najranjivijim zemljama koje su pogođene stupanjem na snagu CBAM mehanizma. Više od 3% ukupnog izvoza Crne Gore i Severne Makedonije u zemlje EU, čine proizvodi koji su u delokrugu CBAM-a. Takođe, proizvodi iz industrija gvožđa i čelika, aluminijuma, kao i izvoz električne energije činili su preko 5% ukupnog izvoza Srbije u 2019. godini

CBAM se zasniva na motivisanju kompanija da prijavljuju stvarne emisije gasova sa efektom staklene bašte kako bi izbegle mogućnost da obračunavanje takse na ugljenik bude zasnovano na 10 posto najvećih zagađivača u EU i time bude naplaćena taksa za veću količinu emisija GHG nego za stvarnu količinu proizvedenih emisija od strane te kompanije. 

Samim tim, potencijalno najznačajniji uticaj ovakvog mehanizma jeste direktno motivisanje trgovinskih partnera EU da budu ambiciozniji kada usvajaju nove klimatske politike. Kreiranje sistema za monitoring, verifikaciju, izveštavanje i naplatu emisija GHG bi bila jedna od željenih posledica primene CBAM-a. Među državama Zapadnog Balkana, samo Crna Gora ima sistem naplate ugljenika koji propisuje cene emisionih jedinica mnogo niže u odnosu na one propisane Evropskim sistemom trgovine emisijama (EU ETS). Jedna od mera prilagođavanja na CBAM će predstavljati ujednačavanje ove cene sa evropskom. 

Evropska unija je sa udelom od 64.1% ukupnog izvoza Srbije u 2022. godini, najveći trgovinski partner Srbije. Gledajući sektore koji su pogođeni primenom CBAM-a, 72% ukupnog izvoza proizvoda od gvožđa i čelika bio je usmeren ka Evropskoj uniji. Iz ukupne dobiti od izvoza đubriva, čak 71.1% je proizašlo iz poslovanja sa zemljama Evropske unije. 

Republika Srbija je veliki emiter gasova sa efektom staklene bašte, i to najviše zahvaljujući sektoru energetike. Ovaj sektor je najintenzivniji u pogledu emisija gasova sa efektom staklene bašte i predstavljao je 80% ukupnih emisija u 2015. godini. Važno je napomenuti da kompanije iz ostalih sektora obuhvaćenih uredbom o CBAM-u emituju velike količine gasova sa efektom staklene bašte. 

Kako je do pune primene CBAM-a, odnosno oporezivanje proizvoda sa ugrađenim emisijama GHG, preostalo  još tri godine – pred Srbijom je veliki izazov. Saradnja kompanija i države, ali i građana i civilnog sektora u zemlji biće jedan od ključnih izazova u svrhu prilagođavanja na CBAM. 

Pročitajte više na sajtu Zajedno za životnu sredinu – BOŠ

Povezani Članci

Najnovije

Scroll to Top