Iako se na Mesecu nalaze velike količine vode, nova studija pokazuje da bi ona mogla biti dovoljna za manje zajednice, ali ne i za velike gradove.

Ideja o budućnosti u kojoj ljudi žive na Mesecu sve je prisutnija u planovima svemirskih kompanija i istraživača. Ipak, jedno od osnovnih pitanja za takav scenario ostaje jednostavno: koliko vode zapravo imamo na raspolaganju?

Nova studija objavljena u časopisu Frontiers in Space Technologies pokazuje da bi postojeće količine vode na Mesecu mogle biti mnogo ograničenije nego što se na prvi pogled čini.

Istraživači su analizirali koliko dugo bi različite populacije mogle da opstanu koristeći vodu za piće, higijenu, proizvodnju hrane, gorivo za rakete, pa čak i proizvodnju kiseonika.

Milion ljudi potrošio bi zalihe za nekoliko godina

Čak i uz velikodušnu procenu od milijardu tona vode, grad sa milion stanovnika potrošio bi raspoložive zalihe za manje od dve i po godine.

Situacija bi bila drugačija kada bi se voda gotovo u potpunosti reciklirala. Uz stopu povraćaja od 98 odsto, kakvu je postigla Međunarodna svemirska stanica, gradu od milion ljudi iste zalihe mogle bi da potraju oko 100 godina.

Međutim, takav sistem zahteva izuzetno pažljivo upravljanje potrošnjom vode, zbog čega istraživači smatraju da ni to ne predstavlja dovoljno održivo dugoročno rešenje za veliku zajednicu.

Kina odložila misiju za potragu za vodom na Mesecu usred svemirske trke sa SAD

Manje zajednice imaju mnogo veće šanse

Broj stanovnika zato pravi ogromnu razliku. Prema proračunima istraživača, zajednica od oko 100.000 ljudi mogla bi da koristi postojeće zalihe vode približno 1.000 godina. Za naselje od svega 10.000 stanovnika, procena se penje na oko 10.000 godina.

Takav vremenski okvir već bi mogao da opravda ideju o održivijem dugoročnom naselju, dok bi veliki grad zahtevao dodatne izvore vode.

Jedna od mogućnosti bila bi dopremanje vode iz drugih delova Sunčevog sistema. Vode ima i u asteroidnom pojasu i na nekim Saturnovim satelitima, ali takav način snabdevanja trenutno nije praktično izvodljiv.

Zbog toga jedan od autora studije, astrofizičar Džonatan Mekdauel, smatra da bi u narednim decenijama realniji scenario bilo manje naselje nego veliki grad.

„Selo na Mesecu“ umesto grada

Istraživači smatraju da bi zajednica od oko 1.000 ljudi mogla relativno slobodno da koristi lunarni vodeni resurs. Takva populacija približno odgovara broju ljudi koji tokom zime borave na Antarktiku.

Astronom i profesor planetarne nauke Ian Crawford, koji nije učestvovao u istraživanju, ocenjuje da bi manje istraživačke baze ove veličine mogle biti jedan od verovatnijih načina korišćenja Meseca u narednim decenijama.

Ipak, postoji još jedan problem: voda na polovima Meseca ima veliku naučnu vrednost. Led je tamo nastajao milijardama godina i u njemu bi mogli biti sačuvani podaci o uslovima u kojima je nastala i razvijala se naša planeta.
Zbog toga naučnici upozoravaju da bi lunarni led trebalo detaljno proučiti pre nego što počne njegovo intenzivno korišćenje u industrijske svrhe.

Zašto svet želi da iskopa helijum-3 sa Meseca?

Voda bi mogla da postane „zlato Sunčevog sistema“

Još nije poznato ni koliko vode na Mesecu zaista postoji, niti koliko bi je bilo lako izdvojiti.

U nekim veoma hladnim kraterima, koji su gotovo stalno u senci, moguće je da se nalazi značajnija količina vode. Na drugim područjima, međutim, voda bi mogla da postoji samo u tragovima unutar stena, što bi njeno izdvajanje učinilo veoma zahtevnim.

Dodatni problem predstavljaju ekstremno niske temperature i duga razdoblja mraka. Voda takođe verovatno nije u obliku čistog leda koji bi jednostavno mogao da se otopi, već može sadržati različite hemijske nečistoće koje bi prethodno morale da budu uklonjene.

Istraživači procenjuju da osam najvećih kratera na Mesecu sadrži oko 34 miliona tona vode. Upravo zbog ograničenog broja takvih područja postoji opasnost da bi buduća svemirska trka mogla da dovede do pokušaja da se najbogatija nalazišta što pre iskoriste.

Zato naučnici pozivaju na pažljivo upravljanje ovim resursom i međunarodna pravila koja bi sprečila svojevrsnu „zlatnu groznicu“ na Mesecu i prerano iscrpljivanje vode koja bi mogla imati veliku naučnu i stratešku vrednost.

Foto: Magnific/anisaandien