ESG izveštavanje za sve veći broj kompanija postaje deo redovnog poslovanja, a ne samo dobrovoljna aktivnost kojom pokazuju posvećenost održivosti. Sa širenjem regulatornih zahteva raste i potreba za pouzdanim podacima, jasnijim procedurama i sistemima koji mogu da prate uticaj kompanija na životnu sredinu, društvo i način upravljanja.
Iako se usklađivanje sa propisima često posmatra kao dodatno administrativno opterećenje, kompanije koje na vreme unaprede svoje sisteme izveštavanja mogu od toga da ostvare i konkretnu poslovnu korist. Podaci prikupljeni za potrebe ESG izveštaja, naime, mogu da posluže za bolje donošenje odluka, efikasnije korišćenje resursa i upravljanje rizicima.
Prema analizi konsultantske kuće PwC, na koju se poziva portal Sustainability News, tehnološke kompanije nalaze se pred važnom promenom u načinu na koji prikupljaju, obrađuju i predstavljaju podatke o svom uticaju na održivost. Fokus se sve više pomera sa količine objavljenih informacija na njihov kvalitet, pouzdanost i mogućnost provere.
Od dobrovoljnog izveštavanja do obaveznih standarda
Tokom prethodnih godina, izveštavanje o održivosti postepeno je prešlo put od dobrovoljne prakse do regulatorne obaveze za sve veći broj kompanija. U Evropskoj uniji jedan od ključnih okvira predstavlja Direktiva o izveštavanju o korporativnoj održivosti (CSRD), koja postavlja strože zahteve u pogledu transparentnosti i informacija koje kompanije moraju da objavljuju.
Promene nisu ograničene samo na evropsko tržište. Svoje regulatorne okvire razvijaju i Kanada, Meksiko, Australija i Japan, što dodatno komplikuje poslovanje međunarodnih kompanija koje moraju da usklade izveštavanje sa različitim pravilima.
Poseban izazov predstavlja prikupljanje pouzdanih podataka koji mogu da izdrže proveru nezavisnih revizora i budu usklađeni sa različitim regulatornim okvirima. Za kompanije koje posluju na više tržišta to znači potrebu za bolje organizovanim procesima, jasnom podelom odgovornosti i odgovarajućim tehnološkim rešenjima.
Kako AI i automatizacija mogu da olakšaju ESG izveštavanje?
Tehnologija postaje jedan od važnih alata u odgovoru na sve složenije zahteve izveštavanja. Kompanije sa manjim timovima sve više mogu da se oslone na generativnu veštačku inteligenciju i automatizovane sisteme za prikupljanje podataka, čime se smanjuje potreba za dugotrajnim ručnim radom.
Prema PwC analizi, zadaci koji su ranije mogli da zahtevaju mesece rada, poput prikupljanja podataka o potrošnji energije u različitim delovima poslovanja, uz odgovarajuća tehnološka rešenja mogu da budu završeni za svega nekoliko minuta.
Promene utiču i na organizaciju unutar kompanija. Sve značajniju ulogu mogao bi da dobije ESG kontrolor, stručnjak koji povezuje poznavanje finansijskog izveštavanja sa znanjem iz oblasti održivosti. Njegov zadatak bio bi da pomogne u uspostavljanju odgovarajućih procedura, kontrola i sistema za prikupljanje i proveru podataka.
Ipak, sama primena tehnologije nije dovoljna. Kompanijama su potrebni pouzdani podaci, jasno definisani procesi i ljudi koji razumeju kako da ih koriste u donošenju poslovnih odluka.
Podaci o održivosti kao osnova za bolje poslovne odluke
Jedna od važnijih promena u pristupu ESG izveštavanju jeste mogućnost da se prikupljeni podaci koriste i izvan regulatornih potreba.
Informacije o potrošnji energije, korišćenju resursa i uticaju poslovnih aktivnosti mogu da ukažu na mesta na kojima kompanije imaju prostor za optimizaciju. Istovremeno, kvalitetnije praćenje podataka omogućava bolje prepoznavanje rizika i efikasnije raspoređivanje resursa.
Za tehnološki sektor to je posebno značajno. Kompanije iz ove industrije suočavaju se sa sve većim pitanjima o uticaju svojih aktivnosti na životnu sredinu, od velike potrošnje energije u data centrima do rastuće količine elektronskog otpada.
Ulaganje u sisteme za praćenje i izveštavanje zato ne mora da bude samo trošak usklađivanja sa propisima. Kompanije koje na vreme razviju takve kapacitete mogu da steknu bolju poziciju na tržištu, dok one koje odlažu prilagođavanje rizikuju veće troškove, dodatne regulatorne pritiske i moguće kazne.
ESG kao deo dugoročne poslovne strategije
Jedan od izazova za međunarodne kompanije ostaje različitost regulatornih zahteva na tržištima na kojima posluju. Nepovezani ili neusklađeni propisi mogu da povećaju troškove izveštavanja i dodatno opterete raspoložive resurse.
Zbog toga je važno da kompanije ne čekaju da se pojave konkretne obaveze, već da na vreme razvijaju sisteme koji mogu da se prilagođavaju promenama. To podrazumeva ulaganje u tehnologiju, kvalitet podataka, interne procedure i stručnjake koji mogu da povežu finansijske i ESG ciljeve.
Suština je da izveštavanje o održivosti ne mora da ostane samo dokument kojim kompanija dokazuje da poštuje propise. Kada se podaci pravilno prikupljaju i koriste, oni mogu da postanu važan oslonac za unapređenje poslovanja, jačanje poverenja zainteresovanih strana i stvaranje dugoročne vrednosti.
Foto: Magnific/user3980505
