Eng

Održana konferencija „Uticajno Odgovorno“ BIZLife-a, WebMind-a i naše Odrzime.rs ESG Web Platforme

Vreme čitanja: 9 min

Održivo poslovanje postaje imperativ za kompanije širom sveta, koje prepoznaju važnost integracije ekoloških, socijalnih i ekonomskih principa u svoje poslovne strategije. Upravoje zato to bila tema naše druge konferencije „Uticajno Odgovorno“ medijske kuće Digital Life u okviru koje posluju BIZLifeOdržiMe WebMind  koja je održana danas u hotelu Radison Collection. U okviru konferencije održana su tri panela u kojima su o praksi svojih kompanija u oblasti održivog razvoja govorili njihovi predstavnici iz sektora biznisa, IT sektora i iz ESG sektora.

Panel „UticajnOdgovorno“

Na prvom, BIZLife panelu „UticajnOdgovorno“, govornici su bili Violeta Belanović iz kompanije Sekopak, Nataša Pavlović iz kompanije Merkator S i Ivanka Stojnić iz kompanije Nestle, a panel je moderirao glavni i odgovorni urednik BIZLife-a Borislav Despotović.

Violeta Belanović, iz kompanije Sekopak bi društveno odgovorno poslovanje neke kompanije opisala kao primenu pincima koji će ostaviti uticaj na rad kompanije, žiotnu sredinu i ljude. Primenom njih će kompanija postati održiva, ali ostaće i profitabilna“, objasnila je ona na početku panela.

Ona je istakla da njena kompanija smatra da su zaposleni najveći resurs jedne kompanije.

Uticajno OdgovornoStefan Jovanović

„Mi našim radom po održivim principima pomažemo i drugim kompanijama, pa su svi koji rade sa nama takođe društveno odgovorni, kao i lokalne samouprave sa kojima sarađujemo“, objašnjava ona.

Belanović objašnjava da su, nakon 13 godina koliko Sekopak radi, došli do zaključka da Zakon o upravljanju ambalažnim otpadom treba da se unapredi.

„Ono što je izazov za nas ubuduće je komunalni ambalažni otpad, jer su industrijski i komercijalni skoro 100 odsto sakupljeni i na tom nivou imamo ozbiljno sakupljanje. Komunalni nije sakupljen u količinama u kojima bi trebalo. Država je ove godine uvela ciljeve za industriju da određene količine komunalnog otpada budu sakupljene i poslate na reciklažu i po tome smo prvi u Evropi“, objašnjava ona.

Balanović zaključuje da je ipak optimista i da se bi bavila tim poslom da nije.

Nataša Pavlović iz kompanije Merkator S, objašnjava da za nju održivi razvoj ustvari predstavlja održivost u svakom smislu.

„To je načim da nađemo modalitete poslovanja koji će biti dobri i za pojedince i za našu kompaniju i za zajednicu. Što je veća kompanija ona može napraviti veći uticaj i odgovornija je i svako bi trebalo da uradi koliko može. Sve to su načini na koje mi opredeljujemo naše resurse za neke ciljeve koji nisu obavezujući za našu kompaniju“, objašnjava ona.

Zajedno sa Sekopakom smo u naše objekte uveli reciklažne prese, što samo pokazuje koliko je važno da svi budemo u istom lancu. Za sada smo imali podršku i do sada smo sprovodili sve što smo zamislili, ali najvažnija je inicijativa, a onda mi pronalazimo način da druge uključimo u to. Tako je sada i sa porojektom „nema cenu“, u okviru kog smo uključili i ministarstvo zdravlja.

Pavlović se osvrnula i na privatne robne marke i male proizvođače.

„Pronalazimo male proizvođače, pa im pomažemo slanjem naših thnoloha, pomažemo im oko deklaracija, maretinškog dela, pa sve do ulistavanja proizvoda kod nas. To je proces koji kreiramo zajedno i zahvaljujući nama mnoga domaćinstva su se održala i nama je to veoma bitno“

Ivanka Stojnić iz kompanije Nestle objašnjava da održivost u poslovanju više nije nešto što se radi jednom godišnje, već nešto što se strateški planira, pa se prema tome i deluje i na konkretnom primeru i pokaže.

„Mi kada smo izanalizirali svoj lanac polsovanja i naše karbonske emisije, 70 odsto njih dolazi iz poljoprivrede, odnosno pre nego što proizvodi uđu u našu fabriku. Zato smo odlučili da to bude oblast u koju ćemo najviše resursa da uložimo. Naravno, sve naše fabrike širom sveta mogu da se pohvale da ulažu u smanjenje otpada, u uvođenje zelenih tehnologija“, objašnjava ona.

Stojnić ističe da je za njih u glavnom fokusu pojedinac i da im je najvažnije da na kraju dana svi odu živi i zdravi kući i da imaju nula povreda na radu.

„I jedna povreda na radu za nas je previše. Dosta radimo i na osnaživanju mladih, trenutno imamo 13 odsto mladih ispod 30 godina. I to se oseti i u kulturi kompanije i u atmosferi. Takođe, 60 odsto top menadžmenta su nam žene, a gledamo i da roditeljima omogućimo dodatno fleksibilno radno vreme“, objašjava Stojnić.

Panel „Odgovorne inovacije“

Na drugom panelu „Odgovorne inovacije“ govornici su bili Davor Sakač iz kompanije „Ventures Fund“, Filip Bovan iz „Esem Business School“ i Natalija Kostić iz kompanije „NTS International“.

Davor Sakač je govorio o tehnološkim startapima koji su im u fokusu poslovanja. Kako on ističe, „Ventures Fund“ nije fond koji investira samo u našoj zemlji, već i van granica Srbije.

Uticajno OdgovornoStefan Jovanović

,,Moj posao je sastavljen iz više portfolija. Najbolje ogledalo su naše investicije. Ako kompanija, startap, hoće da aplicira – mora da bude globalni heroj, scalability i digitalno orijentisan. Po definiciji startap, mora da ima jednostavniji, brži i moderniji način poslovanja. Bez primene tehnologije o tome ne može da se priča. Ja u 2024. godini, ne mogu da zamislim nijedan deo života bez digitalizacije“, kaže on.

Kada je reč o primeni ESG standarda, kompanije koje imaju ambicije da šire poslovanje van granica svolje zemlje, moraju da poseduju taj standard. Prema njegovim rečima, ESG je kod nas prisutan.

Nakon reči o ESG-a, Davor se nadovezuje i na pitanje – „Šta je etično u 2024?“, posebno u periodu vođenja ratova.

„Umesto da se svi trude kako da budu etični, svi se utrkuju ko će kome više oružja da proda. Ubrzana digitalizacija i etičnost nosimo iz kuće. To je kultura života koju stičemo tokom odrastanja“, objašnjava on.

Kako Davor ističe, ne mora sve što brzo zaradi novac da bude interesantno. Kao primer navodi brzo rastući gejming.

„Mandat fonda je da novac koji investira sa nekim multiplikatorom vrati nazad. Sve vreme dok zarađujemo novac ne smemo da zaboravimo na standarde i norme koje se tiču etičnosti i životne sredine. Mi smo u obavezi da ih primenjujemo i ostavljamo narednim generacijama“, kaže on.

Takođe se postavlja pitanje da li investirati u tehnologiju ili ljude. ,“Ventures Fund“ ovog trenutka investira u ljude. Fondovi su, kaže, podeljeni shodno fazama zrelosti startapa koji investiraju.

,,Čak 75 odsto je nastalo 2019. u ranoj fazi. U toj fazi treba investirati u potencijal ljudi. Ne mogu da odvojim ljude od tehnologije“, navodi Davor.

Uticajno OdgovornoStefan Jovanović

Sakač smatra da će AI umnogome da doprinese razvoju čovečanstva u pozitivnom smislu. Danas dolazi vreme ljudi koji se bave umetnošću.

,,Ljudski faktor, stvaralaštvo, ništa ne može da zameni. Kompanija koja misli da treba da opstane, mora jako brzo da razmišlja kako da unapredi procese. Napredak ljudi bez tehnologije ne može da postoji“, zaključuje on.

Filip Bovan iz ,,Esem Business School“ otkriva da njihova biznis škola edukuje rukovodioce iz kompanija o digitalizaciji. On tvrdi da su oni prvi počeli  da dovede profesore iz biznisa širom sveta.

,,Mi smo nezavisna biznis škola. Možemo da izaberemo najboljeg profesora. Moje lično iskustvo je u investiocionom bankarstvu. Radimo sa fondovima koji investiraju u edukaciju. Digitalizacija je jedan od glavnih modula, koji je intezivan.

Osim predavanja i edukacije koja ,,Esem Business School“ mora da ima, Filip naglašava da su im odgovorno poslovanje i inovacije protkane kroz ceo program. Njihova pedagogija podrazumeva da ne rade toliko na studijama slučaja, već na realnim projektima.

,,Mentori moraju da ih prate i radimo ih na svakom modulu. Potrebno je da barem jedna grupa ima projekat na ESG-u. Neke kolege su radile projekat o ESG-u za banke i uključili su 5, 6 ljudi iz njih. Rađeno je sve, od plana, implementacije i strategije. Na taj način težimo da naši polaznici razmišljaju o tome“, objašnjava Filip.

,,Esem Business School“ kao škola odlučuje koji projekat će raditi. Oni imaju modul Decesion-making i rade na tome da podstaknu svoje polaznike oko nekih inovacija, ali da malo uspore u odlučivanju, pogotovo što se tiče automatizacije i radne snage.

Filip zato postavlja pitanja – ,,Kako da se nađe svrha nekoga, na koji način da malo uspore sa nekim odlukama, a da nađu alate – da prepoznaju jedinstvenost ljudi i rasporede ih po kompaniji“.

,,Imamo dosta ljudi iz IT-a, ali i drugih industrija. Ne ulazimo toliko duboko u AI dileme. Pitanje da li investirati u ljude ili tehnologiju? To je pitanje koje dođe na sto CFO-a. Mora da izabere gde u tom momentu alocirati resure. Da li će to biti više ljudi ili će biti više sama tehnologija. Rešenje je balans, da se zadrži dobar ambijent i radna snaga, ali da može da se investira u tehnologiju“, zaključuje on.

Natalija Kostić iz ,,NTS International“ takođe ističe koliko je bitna digitalizacija različitih procesa. Njena kompanija se bavi razvojem softverskih rešenja za transportne i logističke aktivnosti. Međutim, nisu samo transportne kompanije njihovi klijenti, već i druge koje u svojoj delatnosti imaju potrebu za transportom.

,,Digitalizacija je osnovna delatnost kompanije NTS. Trudimo se da omogućimo svim klijentima da digitalizuju transport. Uvodimo inovcije koje će pomoći da digitalizuju procese. Transport je jedan od najvećih zagađivača. Mi smo uveli ekološke standarde i tu smo da im pomognemo da uvedu inovativni softver i da i dalje budu društveno odgovorni“, objašnjava Natalija.

Ono što su implementirali sa klijentima je da počnu od tog dela da motivišu zaposlene da aktivno učestvuju u tome i da budu društveno odgovorna kompanija u svetu, kao i prema drugim učesnicima u saobraćaju, što podrazumeva ekološku vožnju.

,,To je u početku ljudima bilo daleko, a sada im je bliže. Počeli samo da edukujemo ljude da će uštedeti novac, da će biti bezbedniji i da uštedeti na oštećenima na vozilu. Na taj način će da obezbede i kompaniji uštedu“, napominje ona.

,,NTS International“ daje rešenje da rangiraju najbolje radnike, a da ostale motivišu da prilagode svoj način vožnje. Natalija ističe da njihovim klijentima pomažu da izmere koilko su društveno odgovorni.

,,Bez obzira na rešenje koje želimo da implementiramo – svako rešenje pre izlaska iz firme, već je testirano kao prototip. Kompanije zajedno razvijaju i implementiraju sa nama rešenja. Gledamo da rešenje prilagodimo njihovim potrebama kako bi nemsetano krenuli sa tehnološkim inovacijama“, dodaje ona.

„Panel Smart Cities“

Na panelu portala OdržiMe govorilo se o razvoju pametnih gradova, kao i o regulativi održivog poslovanja u Evropi i Srbiji, gde su nedostaci, a gde prednosti naše države u ovoj oblasti. Moderator panela bio je Đorđe Odavić, glavni i odgovorni urednik portala OdržiMe.

Bojan Jović iz Ventures Fonda koji podržava i investira u tehnološka i poslovna rešenja, rekao je da je to prvi fond takvog tipa u Srbiji, ali i u ovom delu Evrope, osnovan 2021. godine, a trenutno ima 11 investicija, odnosno start up-ova koje podržava.

„Sredstava ima, ali nismo imali prave kandidate, sada ih ima 11. Od tih 11 start up-ova koje finansiramo šest je bazirano na veštačkoj inteligenciji, jer je tu veliki potencijal. Naši fakulteti su AI uvrstili u svoje programe, to je još jedna nova tehnologija koja je vrlo primenjiva i to je itekako ozbiljan potencijal, naročito sa primenom i 5G mreže“, objasnio je Jović.

Uticajno OdgovornoStefan Jovanović

Prema njegovim rečima saradnja države i start up-ova je neophodna, te očekuje da će se razvijati u budućnosti.

„Država jeste uložila i ulaže kroz tehnološke centre, data centre, ali takođe moramo pojačati veze sa dijasporom, ne samo kroz sredstva već i razvojna iskustva, jer imamo velike stručnjake u svetu, a našem tržištu nedostaje takav kadar. U Estoniji, na primer, 40% ljudi koji rade u start up-ovima su strani državljani, jer im fali stručnjaka“ istakao je Jović.

Nemanja Sladaković iz advokatske kancelarije „Gacić Low“ istakao je da ESG i cela zelena politika dolazi iz Evrope, ali da se ti principi tamo razvijaju dosta duže nego u Srbiji.

„Velike kompanije znaju šta je ESG jer se već neko vreme bave time. One imaju znanje o tome šta treba primeniti i kako formirati izveštaje o održivom poslovanju. Kada su manje kompanije u pitanju one najčešće nisu spremne za te standarde. Problem je to što nama sve to dolazi odjednom, nemamo kontinuitet od 10 ili 20 godina kao druge evropske zemlje, kompanije često ne znaju kako se to radi i zbog toga nailaze na velike troškove i probleme“, naveo je Sladaković.

Zelena agenda je jedno od bitnih političkih pitanja, istakao je Sladaković i dodao da očekuje da će partije tek uključiti takve agende u svoje političke programe.

„Celi evropski sistem je daleko dinamičniji nego u Srbiji, sistem koji živi i razvija se. Trude se da idu u korak sa trendovima i nema otpora prema takvoj regulativi. Važno je pratiti ove teme kako bi se ispratili trendovi, ali je takođe važna i podrška države. Takođe, advokatske kancelarije mogu da budu sjajan izvor znanja jer to znanje mogu da prenesu klijentima i sa njima podele iskustvo“, kazao je Sladaković na panelu.

Uticajno OdgovornoStefan Jovanović

Bojan Jovanović rekao je da njegova kompanija MT Komex trenutno imamo dva velika projekta solarnih elektrana na zemlji na kojima radi i koje će vrlo brzo biti puštene u rad.

„Solarna elektrana u Kikindi je sedam megavata i odrađena je na bivšoj deponiji, ona je zanimljiva jer nije bilo mogućnosti da se nešto drugo uradi na tom zemljištu koje je neiskoristivo i biće uskoro puštena u rad. Druga elektrana je 10 megavata i nalazi se u Novoj Crnji, izgrađena je takođe delom na deponiji. Obe solarne elektrane će snabdevati okolna mesta zelenom električnom energijom. Pored tih projekata imamo i projekte elektrana u Kruševcu i Aleksincu koju krećemo sa izgradnjom, koje su na zemlji. Pored toga radimo i elektrane na krovovima kompanija“, objasnio je Jovanović.

Prema njegovim rečima solarne kapacitete u Srbiji je teško proceniti, jer je dosta elektrana izgrađeno, ali se ne koriste, te da bi bilo dobro da ih u budućnosti ima još više jer se tu uglavnom koristi neiskoristiva površina za proizvodnju električne energije.

„Naše investicije su često i veće i skuplje nego u Nemačkoj recimo, ali mnoge od njih stoje, zbog komplikovane procedure. Treba ulagati dosta u solarne elektrane, svi krovovi gde za to ima mogućnosti mogli bi da se iskoriste upravo za to. Ta ulaganja zavise od prostora, ali za jednu zgradu od 20ak stanova je potrebno 20-30 hiljada evra, na primer“, kazao je učesnik panela Smart Cities.

Povezani Članci

Najnovije

Scroll to Top