Hiljade stanovnika i objekata sele se u švedskom gradu Kiruni, najsevernijem gradu u zemlji, koji se nalazi 145 kilometara severno od Arktičkog kruga. Razlog za ovu dramatičnu transformaciju je širenje najvećeg podzemnog rudnika gvožđa na svetu, ali i sve veća evropska potražnja za ključnim sirovinama neophodnim za zelenu tranziciju.

Kiruna se danas smatra jednim od najradikalnijih urbanističkih projekata na svetu – grad se bukvalno premešta, zgradu po zgradu. Novi gradski centar gradi se oko tri kilometra istočno od starog, a čitav proces, koji traje već decenijama, trebalo bi da bude završen do 2035. godine.

„To je mesto koje mnogima deluje egzotično, i na neki način to zaista jeste, ali u suštini je mali grad kao i mnogi drugi – sa istim problemima i izazovima, dodatno opterećen činjenicom da zavisi gotovo isključivo od jedne kompanije“, kaže Dženi Sjoholm, viši predavač na Univerzitetu u Geteborgu, u razgovoru za CNBC.

Grad izgrađen na rudi

Kiruna je osnovana pre 125 godina kao grad za potrebe rudarskih operacija državne kompanije LKAB. Danas je to mala zajednica koja istovremeno ima važnu ulogu u evropskom svemirskom programu i predstavlja dom najvećeg podzemnog rudnika gvožđa na svetu.

„Svaki stanovnik Kirune zna da će pre ili kasnije morati da se iseli, jer smo u potpunosti zavisni od rudarske industrije“, kaže Mats Taveniku, predsednik opštinskog veća Kirune.

Iako relativno mala u globalnim okvirima, kompanija LKAB ima ogroman značaj za region – proizvodi čak 80 odsto ukupne količine gvozdene rude koja se kopa u Evropskoj uniji. Pored toga, kompanija je nedavno identifikovala jedno od najvećih poznatih nalazišta retkih zemnih elemenata u Evropi, čime je dodatno učvrstila svoju poziciju u snabdevanju sirovinama ključnim za električna vozila i energetsku tranziciju.

Preseljenje grada – izazovi i otpori

Preseljenje Kirune suočava se sa brojnim političkim, ekonomskim i ekološkim izazovima. I lokalne vlasti i kompanija LKAB zatražile su veću finansijsku podršku države, kao i dodatno zemljište za realizaciju projekta.

Posebnu zabrinutost izaziva odnos između eksploatacije resursa i održivosti lokalne zajednice, naročito potencijalni uticaj na autohtonu zajednicu Sami i njihovu tradicionalnu praksu uzgoja irvasa.

Veliku pažnju javnosti projekat je privukao u avgustu 2025. godine, kada je simbol grada – crkva Kiruna, stara 113 godina – premeštena u celosti na novu lokaciju. Ova drvena građevina, teška više od 670 tona, transportovana je specijalnim vozilima tokom dva dana.

Ipak, u isto vreme LKAB je saopštio da će širenje rudnika zahtevati preseljenje dodatnih 6.000 ljudi i oko 2.700 domova. Kompanija procenjuje da će troškovi obeštećenja u narednih deset godina iznositi oko 22,5 milijardi švedskih kruna (oko 2,4 milijarde dolara), piše CNBC.

Stanovnicima se nudi tržišna vrednost nekretnine uvećana za 25 odsto ili izgradnja novog doma. Prema podacima LKAB-a, oko 90 odsto ljudi odlučilo se za novu kuću.

„Mi živimo od minerala“

Taveniku opisuje preseljenje Kirune kao „ogroman projekat“ koji bi mogao doneti velike koristi ne samo gradu, već i evropskim građanima u decenijama koje dolaze.

„Imamo ono što možemo nazvati velikim sukobom između opštine i LKAB-a, ali i između opštine i sopstvene države“, kaže on. „Evropska unija mora snažnije da nas podrži – nije dovoljno samo proglasiti minerale strateškim, potrebna je i politička i finansijska podrška.“

Evropska unija je, u okviru Akta o kritičnim sirovinama, prepoznala novo nalazište retkih metala u Kiruni kao strateški važno, sa ciljem da do 2030. godine 40 odsto potreba za tim materijalima bude pokriveno domaćom proizvodnjom.

„Neki građani su tužni jer gube uspomene – generacije su odrasle u istim kućama“, kaže Taveniku. „Ali svi znaju jedno: Kiruna je izgrađena na mineralima. Živimo od njih.“

Novi grad – još hladniji?

Jedna od zabrinutosti stanovnika jeste činjenica da bi novi grad mogao biti i do deset stepeni hladniji tokom zime. Studija Univerziteta u Geteborgu pokazala je da je novi gradski centar projektovan u oblasti gde se zadržava hladan vazduh, sa visokim zgradama i uskim ulicama, što dodatno otežava prodor sunčeve svetlosti tokom dugih zimskih meseci.

„Kiruna je zimski grad, arktički grad. Zime su duge i hladne, a razlika između minus 15 i minus 25 stepeni nije nimalo mala“, objašnjava Sjoholm, koja već 25 godina prati proces preseljenja grada.

„Kada je hladnije, ne opada samo komfor ljudi – sve postaje krhkije“, zaključuje ona.

Foto: Freepik/wirestock