Kako se sve toplije zime prete budućnosti snega, Laax je pokrenuo neke od najambicioznijih projekata održivosti u Švajcarskoj – od gondola koje saobraćaju po potrebi do CO₂-neutralnih žičara.
Sa vrha Crap Sogn Giona imate osećaj kao da su se čitavi Alpi pokrenuli. Skijaši seku staze, snouborderi jure niz padine, a sankaši se spuštaju nizbrdo. Ali ispod talasastih obronaka, na posao je kretao jedan drugačiji zimski entuzijasta.
Na nadmorskoj visini od 2.228 metara, dok su se žičare okretale, Reto Fraj, menadžer za zaštitu životne sredine u kompaniji Weisse Arena Group, koja je vlasnik ski-centra Laax, jedne od najvećih zimskih sportskih destinacija u Švajcarskoj posmatrao je talasaste glečere i vrhove nalik puslicama u UNESCO-voj Tektonskoj areni Sardona. Iako je ovaj pejzaž star oko 300 miliona godina, Frajev posao je trenutno u potpunosti usmeren ka budućnosti Alpa.
„Moramo da pronađemo više rešenja za problem klimatskih promena“, rekao je. Skijaši i borderaši su maksimalno koristili prve snežne padavine sezone 2025/26, ali je horizont već počinjao da izgleda sve neizvesnije. „Iskreno, ski-centri širom Alpa gube ogromne delove svoje zimske sezone kako se klima menja. Tako da smo svi u ovome zajedno.“
Međutim, danas dolazak u švajcarski ski-centar nije uvek ono čarobno iskustvo kakvo bismo mogli da zamislimo. Novi klimatski scenariji koje su izradili istraživači MeteoSwiss-a (Savezne kancelarije Švajcarske za meteorologiju i klimatologiju) i Univerziteta ETH Cirih oslikavaju sumornu sliku: Švajcarska se zagreva dvostruko brže od globalnog proseka, delimično zbog alpske geografije. Prema toj studiji, zemlja postaje toplija i suvlja, suočava se sa intenzivnijim periodima padavina i što je ključno za zimske sportove, ima sve manje snežnih padavina.
Laax je deo šireg ski-područja Flims Laax Falera, a Fraj predlaže da se obilazak započne u njegovom baznom selu. U hotelima Riders Hotel i Rocksresort (koji su nedavno na dodeli World Ski Awards proglašeni za Najbolji zeleni ski-hotel 2025), svaki detalj je pažljivo osmišljen, od potrošnje energije i upravljanja otpadom, preko mera u oblasti hrane i pića, do očuvanja biodiverziteta, a isti principi primenjeni su i širom namenski izgrađenog eko-sela.
Kako se praktikuje održivost na Alpima?
Dekarbonizovane zgrade blistaju arhitekturom sa solarnim panelima. Električna vozila nečujno jure ulicama. Vertikalni vrtovi, nalik stabljikama pasulja, krase bazne stanice ski-liftova i pomažu očuvanju ptičjeg, pčelinjeg i insekatskog sveta. Nabrajanje svih prednosti potrajalo bi predugo, ali posebni užici boravka uključuju krovne bašte, sezonske menije zasnovane na biljnoj ishrani (što je prava retkost u Švajcarskoj) i brojne, besplatne stanice sa pijaćom vodom (još ređe). Ako stignete sa oštećenom ski-opremom, na raspolaganju vam je i besplatna usluga popravke, kako bi se produžio njen životni vek.
Najnoviji korak ka CO₂-neutralnom okruženju jeste uvođenje više od 20.000 cvetnica i višegodišnjih biljaka u posebno osmišljenim vrtovima namenjenim ugroženoj crnoj blatnoj pčeli. Još ređe, ovom insektu se omogućava i podstiče gnežđenje u kamenim fasadama hotelskih zgrada. „Ova vrsta je pod ogromnim pritiskom“, objasnio je Fraj, „zato smo, kako bismo pomogli njen povratak, stvorili odgovarajuće i raznovrsno stanište koje optimalno zadovoljava potrebe za gnežđenje i ishranu.“
Ljubitelji prirode će takođe uživati na stazi Senda dil Dragun, najdužoj šetnici kroz krošnje drveća na svetu, koja se provlači kroz jedno od više od desetak posebnih područja za zaštitu divljih životinja. Obratite pažnju na planinskog zeca, kozoroga i orla, ili pratite tragove skrivenijih stanovnika poput jelena, divokoze, bradatog supa i različitih vrsta tetreba. Priča se i da su se vuk i ris vratili u ovo područje, piše BBC.
Žičara po potrebi
Kada jednom zakačite skije ili bord, još jedna inovacija postaje vidljiva u susednom Flimsu: FlemXpress, prva kabinska žičara na svetu koja radi po potrebi, čija se peta i poslednja deonica otvara 19. decembra 2025. godine. Kao održivi „taksi-sistem“ ski-liftova, ove najsavremenije gondole kreću samo kada je to neophodno, čime se potrošnja energije smanjuje za 50 odsto, što predstavlja radikalan zaokret, s obzirom na to da oko 90 odsto kabina kod klasičnih žičara putuje prazno. Poput „Uber-a Alpa“, kako ga je opisala Alisija Martinez, direktorka poslovnih performansi u Weisse Arena Group, novi sistem bi mogao da „revolucioniše planinski prevoz, ali i gradski“.
„To je žičara inspirisana Vilijem Vonkom, gde pritisnete dugme i stignete tamo gde želite, osmislili smo je zbog inovacija i privatnosti gostiju, ali još više zbog potrošnje energije“, rekla je Martinez. „Žičare širom sveta troše ogromne količine energije, tako da je ovo naš prvi korak ka napuštanju tradicionalnog modela zimskih sportova.“
Skijaši su oduvek sa divljenjem gledali veličanstvene planine Laaxa, ali ovaj elegantni prolazak gondola preko horizonta predstavlja nešto sasvim drugačije. Prema rečima Martinez, dominantna poruka je jasna, ovaj deo Švajcarske ne želi da beži od svoje odgovornosti prema životnoj sredini.
Sportsko rivalstvo je uobičajeno, ali deo te odgovornosti danas podrazumeva i podsticanje saradnje i razmenu znanja. Aktuelna klimatska kriza dodatno je ojačala deljenje najboljih praksi, pa je Laax ovog maja bio jedan od suosnivača Global Sustainability Ski Alliance, dosad neviđene saradnje koja okuplja velike igrače poput francuske kompanije Compagnie des Alpes, austrijskog KitzSki-ja i italijanskog Kronplatza, kao i ski-centre u Skandinaviji i na Novom Zelandu. Zajedno, ova grupa predstavlja više od 800 ski-liftova širom sveta, sa oko 25 miliona skijaških dana godišnje.
„Imamo odgovornost prema mestu u kojem živimo i radimo, da ga sačuvamo i da mu nešto vratimo“, rekla je Martinez. „Radi se o tome da svima koji dođu ovde pokažemo da razumemo šta se dešava, da smo svesni svog uticaja na životnu sredinu i da smo posvećeni tome da nešto preduzmemo. To je stav. I, zapravo, to je najvažnije pitanje na koje moramo da odgovorimo.“
Foto: Freepik/Unsplash
