Stadion Eleda, dom fudbalskog kluba Malmö FF, otvoriće svoja vrata i toalete u nedelju, 24. maja, za inicijativu koja ima za cilj da prikupi 1.000 litara ljudskog urina.
Cilj? Smanjenje zavisnosti Švedske od uvoznog sintetičkog đubriva proizvedenog uz pomoć fosilnih goriva.
Na globalnom nivou, ova đubriva na bazi azota godišnje stvaraju 1,13 milijardi tona emisija CO2, što je više od ukupnih emisija celokupnog avio-sektora, pokazuje istraživanje Centra za međunarodno pravo životne sredine (CIEL).
Dok klimatski stručnjaci već dugo upozoravaju na emisije povezane sa sintetičkim đubrivima, poslednjih nedelja problem je dodatno naglašen zbog geopolitičke nestabilnosti koja ugrožava lance snabdevanja, prenosi Euronews.
Zbog nastavka blokade strateški važnog moreuza Hormuz od strane Irana, oko trećine svetske trgovine đubrivima trenutno je obustavljeno, što predstavlja pretnju za poljoprivredu i bezbednost hrane širom sveta.
Ovaj moreuz je takođe ključan za transport prirodnog gasa, koji je neophodan u proizvodnji sintetičkih azotnih đubriva koja se masovno koriste širom Evrope i sveta.
Da li ljudski urin može da zameni sintetička đubriva?
Ljudski urin bogat je trima ključnim hranljivim materijama neophodnim za rast biljaka: azotom, fosforom i kalijumom. Upravo su to i osnovni sastojci sintetičkih đubriva.
Švedski univerzitet poljoprivrednih nauka (SLU), proizvođač ovsenog mleka Oatly, Malmö FF i organizacija Sanitation360 udružili su snage kako bi istražili da li urin može postati održiva i bezbedna alternativa za đubrenje useva. Prikupljeni urin sa stadiona biće pretvoren u đubrivo.
„Radi se o iskorišćavanju resursa koji trenutno bacamo“, rekao je Björn Vinnerås, profesor na SLU i stručnjak organizacije Sanitation360.
„Moramo da promenimo način razmišljanja, jer sakupljanje i ponovna upotreba urina nije ništa čudnije od recikliranja plastike. Već danas koristimo stajsko đubrivo krava, svinja i kokošaka i to nam je potpuno normalno.“
Stadion kao eksperimentalna laboratorija
Na stadionu Malmö FF postavljeno je 15 pisoara i jedan toalet prilagođen za prikupljanje urina u okviru projekta.
Od prve utakmice ove nedelje pa sve do poslednjeg domaćeg meča švedske sezone 29. novembra, stadion će služiti kao test-centar za ovu tehnologiju, ali i za ispitivanje higijene, logistike i reakcija javnosti.
Istraživači će analizirati i bezbednost đubriva dobijenog iz urina za uzgoj hrane, posebno zbog zabrinutosti oko ostataka lekova i potencijalnih patogena, što mora biti rešeno pre šire primene.
Ako projekat uspe, mogao bi da otvori vrata prilagođavanju postojeće toaletske infrastrukture i razvoju sistema za masovno prikupljanje urina.
Istovremeno, projekat bi mogao da pomogne i u rešavanju problema otpadnih voda na velikim događajima i stadionima kapaciteta poput ovog od 22.500 mesta. Deo hranljivih materija iz ljudskog urina trenutno završava kao zagađenje u rekama i morima.
Istraživači procenjuju da bi urin teoretski mogao da zameni do 30 odsto sintetičkog đubriva koje se koristi u Švedskoj.
Dugoročni cilj projekta jeste i da se ispita da li su potrošači spremni da prihvate hranu proizvedenu uz pomoć kružnih hranljivih materija dobijenih iz ljudskog urina.
Foto: Magnific/bubbers
