Poslovna akademija Privredne komore Srbije (PKS) organizovaće narednih meseci u 12 gradova širom zemlje besplatne jednodnevne seminare za predstavnike kompanija na temu zelene transformacije srpske privrede – „Ključni izazovi za privredu na putu zelene transformacije: CBAM, dekarbonizacija, ESG, Due Diligence, monitoring i izveštavanje“.
Seminari su namenjeni kompanijama koje posluju u industrijama gvožđa/čelika, cementa, aluminijuma, đubriva, električne energije i vodonika, a koje će biti obveznici novog mehanizma za prekogranično izjednačavanje ugljenika (CBAM) koji je uvela Evropska unija.
„CBAM podrazumeva sistem naplaćivanja taksi u zavisnosti od sadržaja ugljenika u određenim proizvodima koji se uvoze u EU iz zemalja u kojima su klimatske politike manje ambiciozne od evropskih“, kaže Mirjana Kovačević, rukovodilac Centra za edukaciju, dualno obrazovanje i obrazovne politike i direktor Poslovne akademije PKS.
Dodaje da je zelena transformacija, sveobuhvatan, kompleksan i zahtevan proces koji podrazumeva, pre svega, prelazak ka niskougljeničnom i održivom poslovanju, a predstavlja jedan od najvećih generacijskih, ekonomskih i društvenih izazova današnjice.
Prvi u nizu seminara počinje u ponedeljak 13. novembra u RPK Subotica, a svi zainteresovani privrednici za temu zelene transformacije mogu se prijaviti na i-mejl adresu akademija@pks.rs .
Nakon Subotice, slede seminari u RPK Leskovac 17. novembra, RPK Kruševac 22. novembra i RPK Valjevo 24. novembra. Sledećeg meseca obuke će biti održane u RPK Požarevac 1. decembra, zatim, u RPK Kraljevo 6. decembra, RPK Užice 8. decembra, RPK Novi Sad 11. decembra, RPK Niš 13. decembra, RPK Kragujevac 15. decembra i u RPK Zaječar 22. decembra. Termin dvanaeste obuke u Beogradu će biti naknadno utvrđen, a sa obukama će se nastaviti i tokom januara 2024. godine u ostalim regionalnim privrednim komorama koje terminima nisu pokrivene u ovoj godini.
Kovačevićeva podseća da je CBAM uredba usvojena u julu ove godine, a da je primena počela 1. oktobra i odnosi se na određenu robu koja se proizvodi u industrijama: 1) gvožđa/čelika, 2) cementa, 3) aluminijuma, 4) đubriva, 5) električne energije i 6) vodonika. Sve kompanije koje izvoze na tržište EU robu iz gore pomenutih šest industrija i čiji se proizvodi nalaze na listi CN kodova, u Prilogu I CBAM Uredbe, imaju obavezu merenja, izračunavanja i izveštavanja o ugrađenim emisijama GHG (gasova staklene bašte) u ove proizvode.
Prvi tromesečni izveštaj, koji pokriva kvartal koji se završava 31. decembra 2023. godine, podnosi se najkasnije do 31. januara 2024. godine.
„Aktivnosti PKS na ovom polju imaju za cilj da pokrenu prilike za zeleni rast, da daju podsticaj unapređenju konkurentnosti domaće privrede i doprinesu daljem razvoju i plasmanu domaćih proizvoda i usluga na različitim tržištima. Ovakve promene zahtevaju i temeljnu pripremu svake pojedinačne organizacije na promeni svesti o značaju, sadržaju i neophodnosti suočavanja sa izazovima koji su pred nama“, ističe Kovačevićeva.
Zato će seminari, objašnjava, obuhvatiti teme koje se tiču ESG (Environmental, Social, and Governance) rizika i održivog poslovanja, novih CSR direktiva i načina utvrđivanja ESG rizika. Odgovoriće se na ključna pitanja, koje su obaveze i odgovornosti kada je reč o pripremi za CBAM, šta podrazumeva ugljenični otisak proizvoda i kako se priprema GHG izveštaj. Zatim, biće obezbeđena stručna i savetodavna podrška privredi u vezi lanaca dobavljača i Due Diligence u oblasti ljudskih prava i životne sredine, i objašnjeno sve u vezi monitoringa i izveštavanja, zakonskih obaveza, međunarodnih standarda…