Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) 5. marta 2024. godine u Beogradu predstavio drugu Analizu Zakona o klimatskim promenama Republike Srbije. Ovaj događaj okupio je stručnjake iz oblasti energetike i klimatskih promena, predstavnike državnih institucija, akademskih ustanova, međunarodnih organizacija i institucija, diplomatskog kora, kao i regionalnih i lokalnih organizacija civilnog društva.
Publikacija Analiza Zakona o klimatskim promenama Republike Srbije predstavlja drugi izveštaj o sprovođenju Zakona o klimatskim promenama Republike Srbije. RERI je 2022. godine objavio prvi izveštaj o sprovođenju Zakona o klimatskim promenama, tačno godinu dana nakon što je taj zakon usvojen u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Na ovoj konferenciji uvodno predavanje je održala Dr Lučka Kajfež Bogataj, profesorka na Biotehničkom fakultetu Univerziteta u Ljubljani, članica Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC), dok su na panelu učestvovali Dragana Radulović, rukovodilac Grupe za ublažavanje klimatskih promena u Ministarstvu zaštite životne sredine Republike Srbije, Bojan Gajić, programski direktor Platforme za energetsku tranziciju, Dr Ivan Simić, docent na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i Mirko Popović, programski direktor RERI-ja.
Prof. dr Lučka Kajfež Bogataj održala je predavanje na temu: „Doprinos zemalja Jugoistočne Evrope ostvarivanju ciljeva Sporazuma iz Pariza – iskustva i preporuke“. Ona je upozorila prisutne na neizbežnost i ozbiljnost klimatskih promena, ističući da su one danas opipljive i opasne, a da je tendencija njihovog daljeg pogoršanja očigledna. Posebno je naglasila da se više ne može odlagati rešavanje problema, kao i da je zabrinjavajuće što se mnogi još uvek ne suočavaju ni sa postojanjem problema, a kamoli sa rešenjima.
Mirko Popović na početku svog izlaganja istakao je ključni značaj pravovremenog izveštavanja, ističući da kašnjenje u ovom procesu negativno utiče na razvoj politika, s obzirom na to da zastareli podaci ne omogućavaju adekvatno planiranje. Ukazao je da je vidljiv napretkom u uspostavljanju normativnog okvira za sprovođenje Zakona o klimatskim promenama, ali i podvukao da kašnjenje sa usvajanjem podzakonskih akata ima indikacije na primenu zakona.
Takođe je kritikovao čest izostanak odgovora ministarstava na poslate komentare, naglašavajući da su dijalog i razmena argumenata ključni za postizanje napretka, jer je zadatak organizacija civilnog društva da uvek traže više i ambicioznije ciljeve. Popović se na kraju zahvalio svim učesnicima na doprinosu i najavio da će RERI i sledeće godine ponovo izraditi analizu sprovođenja Zakona o klimatskim promenama.
Dragana Radulović istakla je da su svi prisutni na zajedničkoj misiji, kao i da se Ministarstvo zaštite životne sredine trudi da uključi relevantne zainteresovane strane u proces izrade kako zakona, tako i strategija. Takođe je dodala da ministarstvo ceni napore civilnog društva, pohvalivši sveobuhvatnu analizu koja je urađena u najboljoj nameri, jer tvrdi da su i zaposleni u Ministarstvu svesni da Zakon o klimatskim promenama ima svojih mana. Gospođa Radulović naglasila je da zakon sada postoji kao osnova koja se može unapređivati zajedničkim naporima. Na pitanje o doprinosu civilnog društva, podvukla je ključnu ulogu koje organizacije civilnog društva imaju u podizanju nivoa svesti, zagovaranju ambicioznijih ciljeva i kontrole, kao i pružanju inovativnih predloga.
Događaj je organizovan u okviru projekta Beogradske otvorene škole i Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu „Civilno društvo za energetsku tranziciju“, koji se sprovodi uz finansijsku podršku Britanske ambasade u Beogradu. Više o događaju pročitajte ovde:
https://reri.org.rs/predstavljanje-analize-zakona-o-klimatskim-promenama-republike-srbije/
Photo: RERI
