U Sjedinjenim Američkim Državama zabeležen je rekordan broj uginuća pčelinjih zajednica, a stručnjaci još uvek ne mogu da utvrde tačan uzrok. Procene pokazuju da bi pčelari ove godine mogli izgubiti i do 70 odsto košnica, što bi moglo imati ozbiljne posledice po sigurnost hrane i ceo ekosistem.
Gubitak pčela nije novost, ali razmere ovogodišnjih pomora iznenadile su i najiskusnije naučnike. Entomolozi sa Vašingtonskog državnog univerziteta procenjuju da bi stopa gubitaka mogla dostići između 60 i 70 odsto – što je najviše u poslednjoj deceniji. Samo prošle godine, pčelari u SAD izgubili su 55 odsto svojih zajednica, što je najviša zabeležena stopa od kada se sistematski prate podaci, od 2011. godine.
Pčele u SAD nestaju bez traga
Za razliku od prethodnih godina, sada se čini da je problem dublji i složeniji. Mnogi pčelari nisu menjali svoje metode rada, a ipak su ostali bez košnica. I to ne postepeno – već naglo. Pčele nestaju bez traga, ne ostavljajući za sobom ni uginule jedinke ispred košnica, što dodatno otežava istragu o uzrocima.
Iako još nema konačnog odgovora, naučnici razmatraju nekoliko faktora. Jedan od njih je izloženost pesticidima, koja može oslabiti pčelinji imuni sistem i učiniti ih podložnijima bolestima. Drugi potencijalni uzrok je nedostatak hrane – sve češće vremenske anomalije zbunjuju pčele, pa one napuštaju košnice prerano ili prekasno, u trenucima kada hrane nema dovoljno. Tu su i bolesti, poput nozemoze, i stari neprijatelj pčela – varoa, parazitska grinja koja može desetkovati zajednice ako se ne kontroliše na vreme, prenosi NBC News.
Dr. Juliana Rangel, profesorka entomologije sa Teksaškog A&M univerziteta, ističe da se ovi gubici ne tiču samo pčelara. “Kada izgubimo pčele, gubimo i ključne oprašivače koji su zaslužni za plodove koje svakodnevno konzumiramo – voće, povrće, pa čak i kafu,” kaže ona. „To postaje problem svih nas, ne samo pojedinaca koji se bave pčelarstvom.“
Iako su uzorci iz pogođenih košnica poslati na analizu, preliminarni rezultati neće biti dostupni još mesecima. Do tada, pčelari ostaju prepušteni nesigurnosti i strepnji – jer gubitak pčela ne znači samo finansijski udarac, već i gubitak poverenja u prirodni poredak koji vekovima funkcioniše.
Ono što je izvesno jeste da pčele nestaju, a s njima i tiho upozorenje koje svet još uvek ne ume dovoljno glasno da čuje. Ukoliko ne dođe do konkretnijih i bržih reakcija – i na nivou nauke, i kroz promenu poljoprivrednih praksi – zujanje koje nas je pratilo kroz istoriju može zauvek utihnuti.
