Na kontaminiranom zemljištu koje je previše opasno za ljudski život, divlji konji slobodno lutaju.

Širom zone isključenja oko Černobilja, konji Prževalskog – zdepasti, peščane boje i gotovo nalik igračkama pasu u radioaktivnom pejzažu većem od Luksemburga.
Pre četrdeset godina, 26. aprila 1986, eksplozija u nuklearnoj elektrani u Ukrajini proširila je radijaciju širom Evrope i primorala na evakuaciju čitavih gradova, raselivši desetine hiljada ljudi. Bila je to najgora nuklearna katastrofa u istoriji.

Četiri decenije kasnije, Černobilj – koji se u Ukrajini transliteriše kao „Čornobilj“ – i dalje je previše opasan za ljude. Ali divlji svet se vratio. Vukovi sada lutaju prostranom ničijom zemljom koja se proteže između Ukrajine i Belorusije, a smeđi medvedi su se vratili posle više od jednog veka. Populacije risa, losova, jelena, pa čak i čopori pasa koji slobodno lutaju, ponovo su porasle.

Konji Prževalskog: „Izuzetan primer uspešne reintrodukcije“

Konji Prževalskog, poreklom iz Mongolije i nekada na ivici nestanka, uvedeni su ovde 1998. godine kao eksperiment. Poznati kao „tahi“ u Mongoliji („duh“), ovi konji razlikuju se od domaćih rasa, sa 33 para hromozoma, u poređenju sa 32 kod pripitomljenih konja. Njihovo savremeno ime potiče od ruskog istraživača koji ih je prvi naučno opisao. „Činjenica da Ukrajina sada ima populaciju koja slobodno živi je svojevrsno malo čudo“, kaže Denis Višnjevski, glavni naučnik za prirodu u zoni.

Bez pritiska ljudi, delovi zone isključenja danas liče na evropske pejzaže iz prošlih vekova, dodaje on: „Priroda se oporavlja relativno brzo i efikasno.“
Transformacija je vidljiva svuda. Drveće probija napuštene zgrade, putevi nestaju u šumi, a izbledele sovjetske table stoje pored nakrivljenih drvenih krstova na zaraslim grobljima.

Skrivene kamere pokazuju da su se konji prilagodili na neočekivane načine. Sklanjaju se u oronule štale i napuštene kuće kako bi pobegli od lošeg vremena i insekata – ponekad čak i spavaju unutra.

Žive u manjim društvenim grupama – obično jedan pastuv sa nekoliko kobila i njihovim mladima – uz odvojene grupe mlađih mužjaka. Mnogi su uginuli nakon dolaska, ali su se drugi prilagodili, prenosi Euronews.

Proglašeni izumrlim u divljini 1969. godine, konji Prževalskog opstali su zahvaljujući uzgoju u zatočeništvu, pre nego što su programi reintrodukcije obnovili globalnu populaciju na oko 3.000 jedinki, prema rečima Florijana Drouara, operativnog menadžera programa u Nacionalnom parku Seven u južnoj Francuskoj.

„Ova vrsta je izuzetan primer uspešne reintrodukcije“, kaže on. „Iako još nije potpuno bezbedna, pokazala je da uz odgovarajuću pripremu, vrsta koja je živela u zatočeništvu može ponovo steći društvena i ekološka ponašanja potrebna za život u divljini.“

Kako navodi, ovaj konj se pokazao izuzetno prilagodljivim – iako je prilagođen otvorenim prostorima, sada uspeva i u delimično šumovitom okruženju Ukrajine.

Uticaj radijacije i šumskih požara na životinje

Praćenje životinja u Černobilju zahteva vreme. Višnjevski često vozi sam satima, postavljajući kamere osetljive na pokret u kamufliranim kućištima pričvršćenim za drveće. Uprkos trajnoj radijaciji, naučnici nisu zabeležili masovna uginuća, iako su uočeni suptilniji efekti. Neke žabe razvile su tamniju kožu, a ptice u područjima sa većim zračenjem češće dobijaju kataraktu. Ipak, pojavile su se nove pretnje.

Ruska invazija 2022. godine donela je borbe kroz zonu isključenja dok su trupe napredovale ka Kijevu, kopajući odbrambene položaje u kontaminiranom zemljištu. Požari povezani sa vojnim aktivnostima zahvatili su šume. Teške ratne zime dodatno su pogoršale situaciju. Oštećenja elektroenergetske mreže ostavila su okolna područja bez resursa, a naučnici beleže porast oborenih stabala i uginulih životinja – posledice ekstremnih uslova i brzopotezno izgrađenih utvrđenja.

„Većinu šumskih požara izazivaju oboreni dronovi“, kaže Oleksandr Poliščuk, koji vodi vatrogasnu jedinicu u zoni. „Ponekad moramo da pređemo desetine kilometara da bismo stigli do njih.“ Požari mogu ponovo da podignu radioaktivne čestice u vazduh.

Danas zona više nije samo slučajno utočište za divlje životinje. Postala je strogo nadgledan vojni koridor, obeležen betonskim barijerama, bodljikavom žicom i minskim poljima – pejzaž koji neki opisuju kao mračnu lepotu. Osoblje se smenjuje kako bi se ograničila izloženost radijaciji. Černobilj će verovatno ostati zatvoren za generacije – previše opasan za ljude, a ipak pun života.

„Za nas koji se bavimo zaštitom prirode i ekologijom, ovo je svojevrsno čudo“, kaže Višnjevski. „Ova zemlja je nekada bila intenzivno korišćena – poljoprivreda, gradovi, infrastruktura. A onda je priroda praktično izvršila fabrički reset.“

Foto: Magnific/wirestock