Eng

Bezbednost hrane koju jedemo: Zaštita potrošača na prvom mestu u EU i u Srbiji

Vreme čitanja: 2 min

Sektor hrane je u Evropi regulisan tako da zaštiti potrošače od mogućih rizika u vezi sa hranom, istovremeno ostavljajući prostora kompanijama za inovacije. Srbija je na putu usaglašavanja pravila i propisa sa EU, kako bi građani imali što zdraviju hranu, a proizvođači šire tržište. Na nivou Evropske unije postoji zasebno telo koje se bavi raznorodnim temama bezbednosti hrane; u pitanju je Evropska uprava za bezbednost hrane – EFSA (European Food Safety Authority), organizacija na temeljima nauke, koja štiti i obaveštava potrošače.

O kvalitetu hrane u Srbiji i Evropskoj uniji govorilo se u okviru EU paviljona, na Poljoprivrednom sajmu. Andrej Papić iz Delegacije EU u Srbiji, Branislav Raketić ispred Ministarstva poljoprivrede, Bojana Stojanović, zadužena za kontrolu kvaliteta u kompaniji “Lidl”, kao i Sava Kompalić – poljoprivredni proizvođač – ponudili su svoje uvide o ovoj temi.

Andrej Papić se osvrnuo na zakonske okvire: on kaže da je veliki broj legislativa o bezbednosti hrane u Srbiji usklađen sa onima u Evropskoj uniji. Međutim, potrebno je da se zakonski okvir u potpunosti uskladi:

„Jedan od zakona, o službenim kontrolama, dakle o inspekcijama, tu je potrebno uskladiti se sa praksama Evropske unije. To je složen zadatak jer se i propisi u EU s vremena na vreme menjaju. Postoji grupa zakona za koje se nadam da će biti usvojeni u narednih nekoliko godina kako bismo usaglasili zakonske okvire.“

Ta usaglašavanja doprineće nesmetanoj trgovini na ogromnom tržištu Evropske unije – podseća Papić, te kaže da se vrednost izvoza iz Srbije u EU višestruko povećava iz godine u godinu, ali postoji prostor da se ta trgovinska razmena još poveća.

„Vrednost izvoza iz Srbije u EU višestruko se povećava iz godine u godinu. Prošle godine je ta vrednost iznosila čak 2,2 milijarde evra.“

Jedan od alata koji pruža podršku poljoprivrednicima, proizvođačima i prerađivačima, jeste IPARD program, zaključio je on.

Sava Kompalić, poljoprivrednik iz Deronja, kaže da – kao proizvođač hrane – oseća veliku odgovornost:

„Za mene je to odgovorna funkcija. Moraju da se poštuju propisi o bezbednosti hrane. Mi kao farmeri moramo da se trudimo da poštujem pravila da bismo bili konkurentni i da bismo imali ispravne proizvode. Kad radiš po pravilu – kvalitet je zagarantovan, a samim tim i plasman.“

Kroz hranu možemo napraviti najbolji rebrending naše države, smatra Branislav Raketić. On dodaje da je jako važno da plasirani proizvod bude ispravan i kvalitetan.

Izuzev vina i alkoholnih proizvoda, 51 proizvod u Srbiji zaštićen je oznakom geografskog porekla, i važno bi bilo zakonodavstvo vezano za geografsko poreklo uskladiti sa EU, kako bi srpski proizvodi mogli dobiti takvu specifikaciju na većem tržištu.

Treba da promovišemo naše proizvođače – kratko poručuje Raketić.

Postoje i druge oznake kvaliteta, potput obeležja „srpski kvalitet“, što je jedan od načina na koje Ministarstvo želi da podrži proizvođače i da im pomogne da se što bolje plasiraju. On je skrenuo pažnju i na važnost organske proizvodnje, i ulogu koju digitalni marketing ima u plasiranju malih proizvođača organske hrane.

Govoreći o podršci domaćih proizvođača, Bojana Stojanović ističe da “Lidl” često, kroz kampanje,  promoviše male proizvođače, kao i da doprinosi izvozu domaćih proizvoda na evropsko tržište. Prema njenim rečima, kroz “Lidl” lanac prodavnica, godišnje se plasiraju srpski proizvodi u vrednosti od million evra.

O kvalitetu hrane, pre svega povrća i voća, i važnosti ispravnog uzgajanja i proizvodnje, govorio je profesor Nebojša Momirović, iz kompanije „Zeleni hit“. On je istakao važnost održive poljoprivrede kroz tri bitna parametra: „nula ostataka, nula otpada, nula kilometara“.

Povezani Članci

Najnovije

Scroll to Top