Sve više mladih širom sveta napušta poslove ili odbija ponude kompanija koje ne pokazuju dovoljno brige za životnu sredinu. Ova pojava dobila je naziv climate quitting i ubrzano postaje jedan od najzanimljivijih trendova na raskršću tržišta rada i održivosti.
Pojam se prvi put pojavio u izveštajima britanskih i američkih medija, ali ga je ubrzo prihvatila i Z generacija – putem TikToka, Reddita i LinkedIna. Reč je o svesnom, vrednosno zasnovanom odbijanju da se radi za kompanije koje ignorišu klimatske promene, nemaju ESG strategiju, koriste štetne tehnologije ili nisu transparentne u vezi sa uticajem na životnu sredinu.
Prema istraživanju kompanije KPMG iz 2023. godine, 46% mladih ispitanika u Velikoj Britaniji izjavilo je da ne bi prihvatilo posao u kompaniji koja ne ispunjava njihove standarde održivosti. Slični trendovi primećeni su i u Sjedinjenim Američkim Državama, gde su klimatske teme postale redovan deo pitanja na intervjuima za posao – ne od strane poslodavca, već kandidata.
Z generacija, koja trenutno ulazi na tržište rada u punoj snazi, ima izražene stavove po pitanju društvenih i ekoloških vrednosti. Za razliku od prethodnih generacija, za njih plata i sigurnost nisu jedini kriterijumi. Oni traže svrhu, odgovornost i konkretne akcije.
U Srbiji, ovaj trend tek dobija zamah, ali signali postoje. Mladi kandidati sve češće na intervjuima postavljaju pitanja o tome kako kompanije tretiraju ESG principe, da li imaju interne politike upravljanja otpadom, kako podržavaju lokalnu zajednicu i da li objavljuju izveštaje o održivosti. Neke HR agencije beleže da kandidati, naročito u IT i kreativnom sektoru, odbijaju da uđu u selekcioni proces ukoliko kompanija ima negativan imidž u pogledu ekologije.
Stručnjaci ocenjuju da će u narednim godinama climate quitting postati sve prisutniji i kod nas, naročito u industrijama koje se suočavaju s pritiskom dekarbonizacije – poput energetike, građevine i proizvodnje. Poslodavci koji zanemaruju ekološke standarde mogli bi se suočiti s nedostatkom kadra, ali i reputacionim rizikom.
S druge strane, kompanije koje ESG shvataju ozbiljno i svoju održivost transparentno komuniciraju – kako zaposlenima, tako i kandidatima – dobijaju prednost u borbi za talente. ESG više nije samo stvar PR-a ili izveštaja za akcionare. On postaje važan faktor privlačnosti na tržištu rada.
Klimatski otkazi nisu hir. Oni su signal da nova generacija zaposlenih ne želi da bira između posla i svojih vrednosti. I da u eri klimatske krize – nije svejedno za koga radiš.
Foto: Freepik
