Generacija rođena između 1997. i 2010. godine prva je generacija koja je postigla slabije rezultate u školi od generacije pre nje, tvrdi jedan vodeći neuronaučnik. I, šokantno, oni su ponosni na to.

“Oni su prva generacija u modernoj istoriji koja postiže niže rezultate na standardizovanim akademskim testovima od prethodne”, rekao je za The Post dr Džared Kuni Horvat (43). “A da stvar bude gora, većina ovih mladih ljudi je previše samouverena u vezi sa tim koliko su pametni. Što misle da su pametniji, to su zapravo manje pametni.”

“Podbacili su praktično na svakoj kognitivnoj meri – od osnovne pažnje, pamćenja, pismenosti i numeričke pismenosti, do izvršnih funkcija i opšteg kvocijenta inteligencije (IQ).”

Horvat je nedavno svedočio o tim poražavajućim činjenicama pred Kongresom, rekavši grupi zakonodavaca da je generacija Z, koja je usledila nakon milenijalaca, narušila ponosnu akademsku statistiku čovečanstva – i to u pogrešnom smeru.

Pa šta se dogodilo da je čitava jedna generacija podbacila na testovima?

Horvat, koji je proučavao ogromne količine podataka sa standardizovanih akademskih testova, rekao je Kongresu da problemi generacije Z potiču iz činjenice da su oni prva generacija koja je odrasla uz stalno vreme provedeno pred ekranima. A to nije zamena za pravo učenje.

“Više od polovine vremena dok je tinejdžer budan, barem polovina toga provede se gledajući u ekran”, rekao je Horvat, koji je predavao na univerzitetima širom sveta, uključujući Harvard i Univerzitet u Melburnu u Australiji. “Ljudi su biološki programirani da uče od drugih ljudi i kroz dubinsko proučavanje, a ne listajući ekrane i čitajući sažetke u obliku nabrajanja.”

Ali digitalni uređaji, poznati kao obrazovna tehnologija (Edtech), zauzimaju većinu njihovog mentalnog prostora tokom nastave i izrade domaćih zadataka.

Zatim učenici sate van učionice provode oslanjajući se na svoj lični arsenal telefona, tableta i laptopova, gde skroluju TikTok opise i razmenjuju zajedljive poruke na Snapchatu, dok usput preletaju sažetke klasične književnosti – umesto da uzmu knjigu i zaista je pročitaju.

Učenje sa ekrana pretvorilo ih je u površne čitaoce, kaže Horvat. A bez ozbiljnog mentalnog napora, čak i briljantni umovi mogu da otupe.

“Nisam protiv tehnologije. Ja sam za rigoroznost”, rekao je Horvat, koji želi da škole ograniče vreme koje učenici provode pred ekranima i da se vrate starim dobrim vremenima kada su deca morala da otvore knjigu i provedu noć učeći kako bi položila test.

“Tužna činjenica sa kojom naša generacija mora da se suoči jeste sledeća: Naša deca su kognitivno manje sposobna nego što smo mi bili u njihovim godinama”, rekao je Horvat pred Senatskim odborom za trgovinu, nauku i tehnologiju. “Kognitivni razvoj standardizovano merimo još od kraja 19. veka.

“Svaka generacija je nadmašivala svoje roditelje”, rekao je Horvat. “Sve do generacije Z.”

Ovo se ne dešava samo u SAD

“Ako pogledate podatke iz 80 zemalja, videćete da čim zemlje široko uvedu digitalnu tehnologiju u škole, rezultati značajno opadaju”, rekao je Horvat, koji je ujedno i osnivač organizacije LME Global, sa sedištem u Arizoni, koja povezuje naučna istraživanja i nastavnu praksu radi unapređenja obrazovnih ishoda.

“Svaki put kada tehnologija uđe u obrazovanje, učenje opada.”

Gledajući unapred, rekao je da se nada novim politikama koje bi primorale škole da smanje upotrebu tehnologije u učionicama i pruže narednoj generaciji, generaciji Alfa, bolju šansu da postanu pravi genijalci.

Foto: Unsplash