Alarmantna istraživanja kvaliteta vazduha u Beogradu i okolnim zemljama pokazuju jezivu stranu Balkana koju ne vide ni njegovi građani, ali je osećaju. Magla, smog i neprijatan miris šire se kroz gradove, a oni se često rangiraju među jedne od najzagađenijih na svetu.

Visoki nivoi čestica PM2.5 i PM10 iz saobraćaja, sagorevanja u domaćinstvima i industrije dovodi do „nezdravih“ ili „umerenih“ očitavanja na Svetskom Indeksu Kvaliteta Vazduha. Najveći problem predstavlja sagorevanje u industriji, ali i sagorevanje otpada.

Prema najnovijem izveštaju „Globalnog stanja vazduha“ situacija u Srbiji je alarmantna. U Srbiji se ukupno 12.000 smrti godišnje pripisuje zagađenju vazduha PM 2,5 česticama, dok se ukupno, od svih zagađujućih materija koje se prate, pripisuje 14.100 smrti godišnje.

Neregulisani rad toplana, spaljivanje divljih deponija i motorna vozila deo su svakodnevnog problema koji dišemo. Najugroženiji su ljude iz starosne grupe preko 60 godina, plućni bolesnici i novorođenčad. Procenjuje se da je zagađenje vazduha krivo za 25% svih neonatalnih smrti u Srbiji. Zagađeni vazduh bitan je faktor za razvoj hroničnih bolesti, deca starosti do 5 godina ugroženi su usled nedovoljno razvijenog imunog sistema.

Balkan ima loš kvalitet vazduha prvenstveno zbog velikog oslanjanja na stare, neefikasne termoelektrane na ugalj i grejanje, uz energetsko siromaštvo koje primorava stanovnike da koriste drva, ugalj, pa čak i smeće za grejanje, posebno zimi. Drugi značajni doprinosioci uključuju industrijske emisije, starija vozila, građevinske i poljoprivredne aktivnosti, a svi oni ispuštaju štetne čestice (PM2,5) i sumpor-dioksid (SO2). Uz to, dodatni problem predstavlja reljef područja koji je brdovit i „zarobljava“ vazduh.

Rangiranje glavnih gradova uživo sastoji se od približno 120 velikih gradova i uključuje neke od najvećih i najpoznatijih metropola širom sveta, poređanih prema AQI (indeksu kvaliteta vazduha).

Priština

Tokom zimskih meseci Priština često ulazi među najzagađenije gradove na svetu zbog grejanja na čvrsta goriva i slabe ventilacije vazduha.

Sarajevo

Sarajevo redovno beleži ekstremno visoke vrednosti PM2.5 zbog kombinacije kotlina-reljefa i intenzivnog korišćenja uglja i drva za grejanje.

Beograd

Beograd često prelazi granice “nezdravog” kvaliteta vazduha usled saobraćaja, individualnih ložišta i industrijskih emisija.

Izveštaj “Globalnog stanja vazduha”: Alarmantna situacija u Srbiji

Sofija

Sofija se zimi često rangira kao jedan od najzagađenijih gradova EU zbog sagorevanja drva i visokog intenziteta saobraćaja.

Rim

Rim povremeno ima visok PM10 i PM2.5 zbog saobraćaja, zagušenosti i nepovoljnih vremenskih uslova koji zadržavaju polutante.

Zagreb

Zagreb tokom hladnih meseci beleži porast zagađenja uglavnom zbog ložišta i temperaturnih inverzija.

Krakov

Krakov je dugo slovio za najzagađeniji grad u Poljskoj, pre svega zbog grejanja na čvrsta goriva i industrijskih izvora.

Milano

Milano često beleži vrlo visoke koncentracije PM čestica zbog kombinacije saobraćaja, industrije i kotlinskog položaja Lombardije.

Barselona

Barselona se suočava s povišenim PM nivoima uglavnom zbog gustog saobraćaja i urbanih emisija.

Ljubljana

Ljubljana povremeno ima loš kvalitet vazduha tokom zime, posebno zbog individualnog grejanja i zadržavanja zagađenja u kotlinama.

Foto: Unsplah/Kouji Tsuru/Freepik