Eng

Kako do većeg broja “zelenih” javnih nabavki?

Vreme čitanja: 2 min

Predlog izmena i dopuna Zakona o javnim nabavkama koji je ušao u skupštinsku proceduru donosi nova zakonska rešenja koja će za rezultat imati učestaliju primenu ekoloških aspekata u javnim nabavkama, odnosno značajno veći broj zelenih javnih nabavki u odnosu na raniji period. Predlogom zakona, pored načela ekonomičnosti i efikasnosti, uvodi se načelo zaštite životne sredine, odnosno obaveza za naručioce da nabavljaju dobra, usluge ili radove koja minimalnu utiču na životnu sredinu.

Kako je navedeno u Predlogu objavljenom na sajtu Narodne skupštine,to je u skladu sa ciljevima definisanim Programom razvoja javnih nabavki u Republici Srbiji za period 2019-2023. godine, Programom razvoja cirkularne ekonomije u Srbiji za period 2022-2024. godine, ciljevima definisanim Zelenom agendom za zapadni Balkan, kao i drugim važećim dokumentima javnih politika.

Predlog zakona donosi pravilo koje se odnosi na sastav komisije za javnu nabavku, odnosno da službenik za javne nabavke bude jedan od obaveznih članova. Odredbama Predloga zakona u pogledu dokazivanja stručnog kapaciteta, status tehničkih lica u privrednom subjektu, terminološki je prilagođen propisima iz oblasti radnog prava.

Predlogom zakona uvodi se rok od 30 dana u kojem je naručilac u obavezi da podnese predlog za pokretanje prekršajnog postupka Kancelariji za javne nabavke, ukoliko privredni subjekt ne dostavi dokaz i izjavu podizvođača da mu je izvršeno plaćanje njegovih dospelih potraživanja, u zakonom propisanom roku. Takođe, odredbama pomenutog Predloga zakona uvodi se obaveza primene kriterijuma za dodelu ugovora koji nije zasnovan samo na ceni, već i kvalitetu, za tačno određene kategorije usluga.

Kako je navedeno u Predlogu zakona, uvodi se odredba kojom je propisan rok u kojem je naručilac dužan da donese odluku o obustavi postupka javne nabavke. Odredbama Predloga zakona za naručioca se uvodi obaveza donošenja nove odluke o dodeli ugovora prvom sledećem najpovoljnijem ponuđaču, u slučaju kada izabrani ponuđač odbije da zaključi ugovor i to bez obzira na vrstu kriterijuma za dodelu ugovora. Jedna od novina predviđenih Predlogom jeste i formiranje baze podataka na Portalu javnih nabavki koja pored informacija o svim ugovorima zaključenim nakon sprovedenog postupka javne nabavke i svim izmenama istih, sadrži i podatke o ugovorima/narudžbenicama zaključenim odnosno izdatim u skladu sa članom 27. Zakona o javnim nabavkama, kojim su propisani pragovi do kojih se odredbe ovog zakona ne primenjuju i njihovim izmenama. Predlog zakona uvodi i odredbu kojom se predviđa osnov da ministarstvo nadležno za poslove finansija donese podzakonski akt kojim se bliže uređuje vršenje nadzora nad izvršenjem ugovora o javnim nabavkama.

Osim navedenog, Predlog zakona sadrži odredbu kojom se Komisiji za zaštitu konkurencije omogućava pristup bazi podataka na Portalu javnih nabavki za potrebe obavljanja poslova iz svoje nadležnosti. Odredbama je predviđeno i uvođenje novog načina registracije privrednih subjekata na Portalu javnih nabavki, u cilju sprečavanja zloupotreba. U oblasti zaštite prava ponuđača, ključna novina odnosi se na uvođenje obaveze podnošenja zahteva za zaštitu prava, žalbe i drugih podnesaka u postupku zaštite prava isključivo elektronskim putem, kao i dostavljanje odluka Republičke komisije elektronskim putem preko Portala javnih nabavki.

Odredbama Predloga zakona pojedini osnovi za pokretanje prekršajnog postupka se brišu, pojedini preformulišu i dodaju se novi. Predlog zakona sadrži odredbe kojima se brišu odredbe o prekršajima koji se odnose na neobjavljivanje plana javnih nabavki i na neobjavljivanje konkursne dokumentacije, budući da je u toku dosadašnje primene Zakona o javnim nabavkama utvrđeno da, zahvaljujući funkcionalnostima Portala javnih nabavki, praktično ne postoji mogućnost za izvršenje tih prekršaja. Predlogom zakona predviđa se osnov za sve državne organe nadležne za kontrolu zakonitosti trošenja javnih sredstava da podnesu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka kada postupajući u okviru svojih nadležnosti utvrde da je učinjena povreda ovog zakona koja može da bude osnov prekršajne odgovornosti.

Povezani Članci

Najnovije

Scroll to Top