Istraživanje Inovacionog centra za američke mlečne proizvode iz 2017. godine pokazalo je da oko 7% odraslih Amerikanaca veruje da čokoladno mleko potiče od smeđih krava. Ovaj podatak ističe nedostatak poljoprivredne pismenosti među nekim potrošačima. Istraživanje, koje je obuhvatilo preko 1.000 odraslih, takođe je otkrilo da 48% ispitanika nije bilo sigurno u vezi sa poreklom čokoladnog mleka.

U stvarnosti, čokoladno mleko se pravi dodavanjem arome čokolade ili kakaa običnom mleku od krava bilo koje boje.

Kako je došlo do ove zabune?

Možda je analogija jasna: bela krava, belo mleko, braon krava – braon mleko. Ipak, ovaj zaključak nam se čini potpuno neverovatan, iako je do njega došao veliki broj ljudi. Ovo je pokazatelj zakržljalog obrazovnog sistema, koji osim što ne uči mlade osnovnim prirodnim procesima i razumevanju sveta oko njih, ne uči ih ni da misle. Moramo znati odakle dolazi hrana koju konzumiramo, a ovo učenje deo je agrikulturne pismenosti.

Kako se različite vrste mleka dobijaju?

Gen Z sve manje pije kravlje mleko. Povećana svest o lošem uticaju kravljeg mleka na životnu sredinu i ljudski organizam smanjio je korišćenje kravljeg mleka. Kravlje mleko se dobija muženjem krava, a moderni procesi uključuju i proizvodnju bez krava, korišćenjem precizne fermentacije za stvaranje mlečnih proteina.

Tradicionalno mleko se dobija ručnim ili mašinskim muženjem, nakon čega se najčešće pasterizuje ili sterilizuje radi uklanjanja štetnih bakterija. Mladi sve češće piju bademovo, pirinčano, ovseno i sojino mleko. Mleko od orašastih plodova se pravi potapanjem orašastih plodova, blendiranjem sa vodom dok ne postane glatko, a zatim proceđivanjem čvrstih delova. Tako se dobija kremasta tečnost bez mlečnih proizvoda. Osnovni postupak uključuje potapanje orašastih plodova da bi omekšali, blendiranje sa svežom vodom i odvajanje tečnosti od pulpe pomoću fine cediljke, gaze ili kesice za mleko od orašastih plodova.

Foto: Freepik