Požari koji su poharali Los Anđeles tokom protekle nedelje bili su veći i goreli su jače nego što bi bili u svetu bez zagađenja fosilnim gorivima koje zagreva planetu, pokazuje nova analiza.
Klimatske promene mogu biti krive za oko 25% razloga za nastajanje požara, pokazuje brzom istraživanju naučnika sa Univerziteta Kalifornija u Los Anđelesu. Izveštaj jasno navodi da bi požari verovatno i dalje izbili u svetu bez klimatskog zagađenja, ali zaključuje da bi bili „nešto manji i manje intenzivni“.
Najrazorniji požar u istoriji Kalifornije
Rezultati postavljaju pitanje da li bi požari mogli biti pod kontrolom da nije bilo efekata klimatskih promena koji podstiču požare. Naučnici sa UCLA svoju analizu nazivaju „početnom tačkom“ za dublje studije. Dvanaest požara izbilo je u području Los Anđelesa od 7. januara, kada je desetogodišnja Santa Ana oluja vetrova prošla preko sušnog pejzaža Južne Kalifornije. Od tada je spaljeno više od 60 kvadratnih milja, a više od 12.000 objekata, uključujući domove, preduzeća, šupe i garaže, je uništeno.
Četiri dana nakon što su počeli, požari Iton i Palisejds narasli su dovoljno da ih KalFire rangira kao prvi i drugi najrazorniji u istoriji Južne Kalifornije. Neki od klimatskih faktora koji su doprineli povećanju dostupnog goriva za požare bili su prekomerna vlaga prethodnih zima, abnormalno toplo leto i jesen u Južnoj Kaliforniji i ozbiljno odložena kišna sezona tokom zime 2024-2025.
Šta je intenziviralo požar?
Dve zime zaredom, centar Los Anđelesa beležio je dvostruko više kiše nego što je normalno. Ovo samo po sebi je znak klimatskih promena uzrokovanih ljudskom aktivnošću, koje podstiču više vlage u atmosferi, što dovodi do većih količina padavina u najvlažnijim godinama. Kiša je podstakla rast „znatno više“ trave i žbunja nego što je uobičajeno. Vegetacija u regionu Los Anđelesa bila je među najzelenijima od 2000. godine, navode oni.
Kada se vremenski klatno prebacilo na sušu prošlog leta, trava i žbunje koje podstiču požare u Južnoj Kaliforniji počeli su da se suše. Izuzetno kasni početak kišne sezone dodatno je doprineo tom sušenju.
Status quo Južne Kalifornije su ekstremne oscilacije između suvog i vlažnog, primećuju istraživači sa UCLA, ali nedostatak padavina od maja 2024. bio je izuzetan. Sa samo 0,29 inča kiše između 1. maja 2024. i 8. januara, period se svrstava na drugo mesto po suvoći, odmah iza 1962-1963, sa zapisima koji datiraju još od 1877.
Do trenutka kada su izbili prvi požari, vlaga u suvoj vegetaciji bila je šesta najniža zabeležena, pokazuje izveštaj. Ove masivne oscilacije između suvih i vlažnih uslova poznate kao „vremenski bič“ postaju češće kako se planeta zagreva zbog zagađenja fosilnim gorivima, piše CNN. Ove oscilacije pogoršavaju ozbiljnost i šanse za opasnosti poput požara i bujičnih poplava.
Iako su izuzetno suvi uslovi bili dovoljni da pokrenu opasan požar, ovaj događaj je delimično izazvan i neuobičajeno snažnim Santa Ana vetrovima. Istraživači sa UCLA otkrili su da su vetrovi bili „zaista neuobičajen događaj, iako možda ne potpuno bez presedana“. Takođe su napomenuli da ne postoji fizičko objašnjenje kako bi planeta zagrejana zbog zagađenja fosilnim gorivima mogla dovesti do ekstremnijih Santa Ana vetrova.
Istraživači su zaključili da, s obzirom na jasnu vezu između veličine i intenziteta požara, i znajući da će požari nastaviti da se pogoršavaju kako se planeta zagreva, fokus treba da bude na njihovom „agresivnom suzbijanju“ u periodima visokog rizika od požara, strategijama za sprečavanje lakog paljenja kuća i izbegavanju visokorizičnih zona prilikom razvoja novih urbanih područja.
Januar je obično drugi najvlažniji mesec u Južnoj Kaliforniji. Februar je najvlažniji. Prognoza za Los Anđeles predviđa mogućnost potpuno suvog januara. U najmanju ruku, očekuje se da će ispodprosečne padavine potrajati do februara.
