Katastrofalne poplave koje su pogodile Nepal i Tibet ostavile su za sobom uništene puteve, mostove i čitava naselja, dok naučnici još pokušavaju da utvrde šta je tačno pokrenulo ogromni talas vode koji se spustio niz planinske doline.
Iako konačan uzrok još nije potvrđen, stručnjaci kao jednu od najverovatnijih mogućnosti navode odron leda i stena koji je pokrenuo poplavni talas. Istovremeno, katastrofa je ponovo skrenula pažnju na rastuću ranjivost Himalaja u uslovima klimatskih promena.
Odron leda i stena mogao da pokrene poplavni talas
U sredu ujutru, na području uz granicu Nepala i Kine zabeleženo je snažno podrhtavanje. Američki geološki zavod (USGS) prvobitno ga je registrovao kao zemljotres magnitude 4,4.
Međutim, kasnije je utvrđeno da podrhtavanje nije izazvao zemljotres.
Prema dostupnim analizama, snažan odron leda i stena obrušio se niz planinu i završio u reci Lhende Khola, pritoci reke Bhote Koshi koja iz Kine protiče ka Nepalu. Sam odron bio je toliko snažan da je proizveo podrhtavanje ekvivalentno zemljotresu magnitude oko 5,2.
Drugim rečima, zemljotres nije izazvao odron, već je odron izazvao podrhtavanje koje su instrumenti registrovali kao zemljotres.
Tim međunarodnih naučnika pretpostavlja da se veliki deo glečera odvojio od planine i obrušio u dolinu. Dok se spuštao niz strme padine, pokupio je dodatne količine stena i sedimenta.
Veliku količinu vode koju je doneo poplavni talas naučnici još pokušavaju da objasne. Jedna od mogućnosti je da su tlo i materijal u planinama već bili natopljeni zbog monsunske sezone, što je moglo dodatno doprineti razmerama poplave.
Kakve veze imaju klimatske promene?
Upravo ovaj deo priče posebno je važan za razumevanje rizika kojima je Himalaj izložen.
Nepal se nalazi u jednom od regiona sveta koji se ubrzano zagrevaju, a više temperature utiču na hiljade glečera u Himalajima. Kako se led topi, planinske padine i stene mogu postati nestabilnije, dok voda može prodirati u pukotine i dodatno oslabiti strukturu leda i stena.
Klimatske promene same po sebi ne znače da će svaki odron ili poplava biti direktna posledica globalnog zagrevanja. Ipak, više temperature mogu povećati nestabilnost planinskog terena i promeniti uslove u kojima nastaju ekstremni događaji.
Poseban problem predstavlja ubrzano topljenje glečera. Prema novijim istraživanjima, gubitak leda sa glečera širom regiona Hindu Kuš–Himalaja od 2000. godine odvija se dvostruko brže nego ranije.
To povećava rizik za milione ljudi koji žive nizvodno od planinskih područja.
Da li je poplavu izazvalo pucanje glečerskog jezera?
Još jedna moguća teorija bila je izlivanje glečerskog jezera, poznato kao glacial lake outburst flood (GLOF).
Takva jezera nastaju kada se glečeri povlače i iza sebe ostavljaju velike količine vode. Ukoliko led ili stenovita prepreka koja zadržava jezero popusti, ogromna količina vode može se iznenada izliti niz planinu, stvarajući razoran poplavni talas.
Himalaj je posebno izložen ovoj vrsti rizika.
Ipak, prema dosadašnjim satelitskim snimcima, stručnjaci smatraju da nema velikog jezera uzvodno od područja koje je pogodila poplava, zbog čega ova teorija za sada deluje manje verovatno.
Jake kiše za sada nisu glavni osumnjičeni
Iako je Nepal trenutno u periodu monsuna, intenzivne padavine u neposrednoj blizini pogođenog područja nisu bile dovoljno velike da same objasne razmere katastrofe.
Monsunske kiše ipak mogu imati indirektan uticaj. One povećavaju količinu vode u rekama i natapaju zemljište, dok topljenje snega i leda dodatno doprinosi njihovom vodostaju.
Zbog toga kombinacija sezonskih padavina, topljenja snega i nestabilnog planinskog terena može stvoriti uslove u kojima se posledice jednog odrona višestruko povećavaju.
Zašto je ovo upozorenje za Himalaj?
Naučnicima će biti potrebne nedelje, a možda i meseci da precizno rekonstruišu događaj u Nepalu. Ipak, katastrofa pokazuje koliko su planinski regioni osetljivi na promene koje donosi zagrevanje planete.
Topljenje glečera ne znači samo gubitak leda. Ono može promeniti stabilnost čitavih planinskih sistema, povećati količinu vode u dolinama i stvoriti nove rizike za zajednice koje žive nizvodno.
U regionu u kojem milioni ljudi zavise od planinskih reka i izvora vode, razumevanje tih promena postaje sve važnije, posebno kako temperature nastavljaju da rastu.
Foto: Magnific/morium96info
