Na prvi pogled može delovati kao neobična veza, ali drevni vikinški ratnici i savremeni klimatski istraživači na Antarktiku imaju više zajedničkog nego što se čini. Kao što prikazuju neki filmovi, Vikinzi su bili moreplovci koji su plovili dugim brodovima, nosili kožne, tamne ogrtače i pljačkali sela. Međutim, manje je poznato da su gajili mistična verovanja u vezi sa zubima.
Prema pisanju The Guardiana, arheolozi su 2011. godine u Engleskoj iskopali masovnu grobnicu vikinških ratnika čiji su zubi bili brušeni u ornamentalne horizontalne šare. Istraživači veruju da je cilj ovog zahvata bio da pokažu svoj status velikih ratnika i sposobnost da izdrže nesnosan bol.
Ukalanjanje zuba kap uslov za posao
Savremeni klimatski naučnici na Antarktiku, naravno, ne pljačkaju sela, ali poput Vikinga suočavaju se sa surovim terenima i ekstremnim klimatskim uslovima. I, ponekad, moraju da uklone zube ako žele da učestvuju u antarktičkim ekspedicijama, navodi se u saopštenju Univerziteta Nortvestern.
Iako deluje kao ledena bela bajka, Antarktik, najjužniji kontinent na svetu, jedno je od najnepristupačnijih i najsurovijih mesta na planeti. Padavina ima malo, ali su zato česte iznenadne mećave. Snažni vetrovi nemilosrdno udaraju po zaleđenoj pustinji, često bez upozorenja. Sve to dodatno pogoršava ubrzano globalno zagrevanje, koje čini ovaj kontinent još nepredvidivijim i opasnijim.
Koliko god zvučalo čudno, upravo ta nepredvidivost predstavlja ozbiljan rizik za istraživače koji imaju umnjake. Zbog toga se od gotovo svakog naučnika koji ide na teren na Antarktiku zahteva da ukloni umnjake pre puta.
„Umnjaci mogu predstavljati ozbiljan problem ukoliko počnu da bole dok ste na Antarktiku. Sve stanice imaju obučeno medicinsko osoblje, ali oralna hirurgija nije opcija na terenu. Zbog toga je gotovo svako ko putuje na Antarktik već uklonio umnjake“, objasnio je Kevin Piters, postdiplomski istraživač koji je boravio na Antarktiku, u članku za časopis Science.
Nije obavezno, sli se preporučuje
Piters navodi da je, iako je prošao sve ostale medicinske provere, testove vida, krvi i fizičke spremnosti, morao da izvadi umnjake kako bi se pridružio terenskom timu. Na kraju je to i učinio.
Slično iskustvo imala je i Laura Matas, studentkinja završne godine Univerziteta u Mejnu. Na 12. godišnjoj konferenciji o naglim klimatskim promenama 2018. godine, Matas je ispričala svoju priču. Prvi put je otišla na Antarktik 2016. kako bi proučavala širenje ledenih masa alpskih glečera. Nakon početnog lekarskog pregleda dozvoljeno joj je da putuje sa umnjacima.
„Još mi ih nisu izvadili, ali je to trenutno tema rasprave sa mojim zubarom“, rekla je tada, grickajući sendvič sa topljenim sirom. Međutim, samo mesec dana kasnije dobila je obaveštenje da ipak mora da ukloni umnjak.
Matas i Piters nisu jedini naučnici koji su morali na ovu intervenciju. Gotovo svako ko želi da se upusti u surove uslove antarktičkih istraživanja mora da ukloni ove bolne kutnjake. Jedan od razloga je rizik od infekcije.
„Nacionalna fondacija za nauku (NSF) brine da bi moglo doći do infekcije impaktiranog umnjaka dok ste na Antarktiku, gde su mogućnosti lečenja veoma ograničene“, objasnio je geolog sa Univerziteta Pensilvanije Ričard Ali, koji je i sam uklonio umnjak još 1984. godine.
„Verovali ili ne, stomatološki problemi su među najčešćim komplikacijama tamo dole… Zubi pucaju, pojavljuju se karijesi. Ali zahtevamo vađenje umnjaka samo kada su problematični“, rekao je Džejms Mekit, medicinski direktor Američkog antarktičkog programa, kojim upravlja NSF.
Iako se u hitnim slučajevima može poslati spasilački avion, zbog ekstremne tame i niskih temperatura to često nije moguće. Upravo zbog takvih uslova, ruski hirurg Leonid Rogozov bio je prinuđen da 1961. godine sam sebi odstrani slepo crevo, kada je dobio nepodnošljive bolove u stomaku, navodi BBC.
Srećom, nisu svi istraživači pod pritiskom da uklone umnjake, ali većina, poput Matas i Pitersa, zna da na put ka Antarktiku mora da se krene potpuno pripremljen.
Foto: Freepik
