Tokom pobedničkog govora u sredu ujutro, Donald Tramp je istakao ogromne rezerve nafte i prirodnog gasa u zemlji. To će biti njegova glavna preokupacija u energetskoj politici SAD u narednim godinama – povećanje proizvodnje fosilnih goriva.

„Imamo više tečnog zlata nego bilo koja zemlja na svetu. Više od Saudijske Arabije. Imamo više od Rusije. Bobi, drži se podalje od tečnog zlata“, rekao je Tramp Robertu F. Kenediju mlađem, bivšem advokatu za zaštitu životne sredine i predsedničkom kandidatu koji bi mogao igrati važnu ulogu u oblikovanju zdravstvene politike u sledećoj Trampovoj administraciji.

Trampov cilj u drugom mandatu biće povećanje proizvodnje fosilnih goriva, navodi se u njegovoj kampanji. Međutim, on će ući u Belu kuću nakon, kako se očekuje, najtoplije godine zabeležene do sada u 2024. godini. Emisije gasova sa efektom staklene bašte, koje zadržavaju toplotu i uglavnom potiču od sagorevanja fosilnih goriva, dostigle su rekordne vrednosti prošle godine. Globalne temperature su na putu da porastu do nivoa za koji naučnici kažu da će povećati rizik od mnogo opasnijih klimatskih posledica, od razornijih oluja i toplotnih talasa do porasta nivoa mora koji bi mogao preplaviti priobalne gradove.

Skeptik

Ipak, Tramp već dugo dovodi u pitanje naučni konsenzus da se Zemlja zagreva prvenstveno zbog emisija izazvanih ljudskim aktivnostima. Poslednjih meseci kritikovao je vetroturbine i električna vozila, za koja stručnjaci kažu da bi mogla smanjiti klimatsko zagađenje, i zapretio da će povući neiskorišćena sredstva za klimu.

Ipak, analitičari i aktivisti veruju da druga Trampova administracija neće moći da zaustavi prelazak zemlje na čistije izvore energije. Troškovi mnogih tehnologija za obnovljive izvore energije brzo padaju. Kompanije su pod pritiskom svojih kupaca i investitora da se suoče s klimatskim promenama. I države pod vođstvom i demokrata i republikanaca ostvaruju ekonomske koristi od novih fabrika i elektrana koje su dobile podršku države.

„Nije da nam posao nije postao teži s Trampovim reizborom,“ kaže Mindija Lubber, izvršna direktorka organizacije Ceres, koja se zalaže za čistu energiju. „Ali postoji značajan deo poslovnog sveta, preduzetničkog duha, novih poslova i ekonomskih mogućnosti gde poslovni lideri, preduzetnici i stručnjaci kažu: ‘Moramo se pozabaviti klimatskim promenama zbog finansijskog rizika, materijalnog rizika i, naravno, ljudskog rizika.’“

„Ne može se poreći da će još jedan Trampov mandat usporiti nacionalne napore za rešavanje klimatske krize i zaštitu životne sredine, ali većina državnih, lokalnih i privatnih lidera u SAD-u odlučna je da nastavi napred,“ rekao je Den Lašof, direktor Svetskog instituta za resurse u SAD-u. „A možete računati na potvrdu svetskih lidera da neće odustati od ciljeva vezanih za klimu i prirodu.“

Biznismen

Džejson Grumet, izvršni direktor trgovinske grupe Američkog udruženja za čistu energiju, primetio je da je tokom Trampovog prvog mandata došlo do značajnih investicija i rasta u industriji vetra i sunca.

„Investicije u čistu energiju u privatnom sektoru donose poslove i ekonomske mogućnosti malim gradovima i ruralnim zajednicama širom zemlje, dok su stotine novih fabrika otvorene u državama koje su pretrpele gubitak radnih mesta usled selidbe proizvodnje u inostranstvo,“ izjavio je Grumet. Rekao je da je industrija „posvećena radu s Tramp-Vans administracijom i novim Kongresom kako bi nastavili ovu američku priču o uspehu.“

Ipak, Lubber upozorava da, iako kompanije možda neće napustiti svoje klimatske inicijative, mogle bi biti manje sklone da ih javno promovišu. To može imati posledice.

„Vodeće kompanije često pomažu drugim kompanijama, koje nisu toliko daleko odmakle, da shvate zašto je nešto vredno truda,“ rekao je Riš Leser, globalni predsednik Boston Consulting Group-a za NPR pred izbore. „Ako vodeće kompanije deluju odgovorno, na način koji će im doneti prednost, ali ne osećaju da mogu da pričaju o tome, nećemo pomoći širem skupu kompanija da shvate zašto i one treba da se posvete ovome.“

Predlozi pojedinih Trampovih saveznika, uključujući bivše zvaničnike njegove administracije, predstavljaju dodatne rizike za klimatske akcije. Neki su pozvali na ukidanje federalnih programa za rešavanje klimatskih promena i poništavanje zakona koje je podržala Bajdenova administracija, a koji obezbeđuju milijarde dolara kroz finansiranje i poreske olakšice za smanjenje emisija i pripremu za rizike u toplijem svetu.

Na primer, konzervativni aktivisti su tražili eliminisanje Kancelarije za kreditne programe u Ministarstvu energetike. Ta kancelarija, kojoj je Tramp pokušao da smanji finansiranje tokom svog prvog mandata, pomaže u finansiranju inovativnih projekata koji mogu smanjiti emisije.

Bez takvih državnih ulaganja u inovacije, Sjedinjene Države bi imale poteškoća da značajno smanje klimatsko zagađenje ili da se takmiče s Kinom i drugim zemljama koje se utrkuju za dominaciju u razvijanju novih tehnologija, kaže Tanja Das, koja radi na energetskim inovacijama u Bipartisanskom političkom centru.

“Ne”vernik

Rastuća je zabrinutost među klimatskim naučnicima zbog potencijalnog političkog uticaja u Trampovom drugom mandatu. Jedan konzervativni predlog, pod nazivom Projekat 2025, predviđa eliminaciju kancelarije u Agenciji za zaštitu životne sredine koja se bavi smanjenjem zagađenja u manjinskim zajednicama, smanjenje nadzora emisija gasova staklene bašte koji podstiču klimatske promene i ukidanje glavne vladine kancelarije za istraživanje atmosfere.

Projekat 2025 takođe opisuje Nacionalnu upravu za okeane i atmosferu (NOAA) — koja uključuje Nacionalnu meteorološku službu i kancelarije koje podržavaju ribarstvo i prate kvalitet vazduha — kao „kolosalnu organizaciju koja je postala jedan od glavnih pokretača industrije klimatskog alarma,“ te predlaže njeno smanjenje.

Tramp se distancirao od Projekta 2025, ali su desetine njegovih autora i kreatora radile u njegovoj administraciji, a vizija tog plana za klimatsku i energetsku politiku se poklapa s bivšim predsednikovim stavovima.

Tramp će verovatno promeniti i način na koji se SAD uključuju u globalne napore za rešavanje klimatskih promena. Tokom svog prvog mandata, Tramp je povukao SAD iz Pariskog klimatskog sporazuma, koji zahteva od gotovo svake zemlje da obeća koliko će smanjiti emisije koje zagrevaju planetu. Trenutno, svetski lideri raspravljaju o tome kako obezbediti više klimatskog finansiranja zemljama u razvoju, koje snose malo odgovornosti za izazivanje globalnog zagrevanja, ali nesrazmerno trpe njegove posledice.

„Mislim da je zabrinjavajuće ako se povučemo [iz međunarodnih klimatskih napora] ili ne ispunimo obećanja koja smo dali, ili pokažemo manje interesovanja za takve probleme, jer su to problemi koje moramo rešavati globalno,“ rekla je Vidžaja Ramačandran, direktorka za energiju i razvoj u Institutu Breakthrough, istraživačkoj i zagovaračkoj grupi, za NPR pre izbora.

Američki institut za naftu (API), koji zastupa industriju nafte i gasa u SAD-u, izjavio je da su glasači izabrali Trampa delimično zbog njegove energetske politike. „Energija je bila na glasačkom listiću, i glasači su poslali jasan signal da žele izbor, a ne mandate, i pristup koji koristi sve naše resurse i nadograđuje uspehe iz njegovog prvog mandata,“ rekao je generalni direktor API Majk Somers.

Uprkos fokusu Bajdenove administracije na ograničavanje klimatskih promena, ona je nadgledala rekordnu proizvodnju nafte. Na proizvodnju nafte i gasa u SAD-u utiču globalne cene: Kompanije buše više kada su cene visoke i manje kada su niske. Američki predsednici imaju veoma malo uticaja na te korporativne odluke i, na kraju, na cene goriva.

Photo: PR Donald Trump