Možda će vas iznenaditi podatak da bi svo zlato otkriveno do sada stalo u malu kocku dimenzija 23 x 23 metra. Iako male zapremine, ova kocka bi težila osam puta više nego Kip slobode.
Procene kažu da je kroz istoriju iskopano oko 187.000 tona zlata, dok ukupna količina otkrivenog zlata iznosi oko 244.000 tona. Zahvaljujući činjenici da je zlato praktično neuništivo i da se lako reciklira, gotovo cela ova količina je i dalje prisutna.
Godišnje se iskopava između 2.756 i 3.307 tona zlata, pri čemu više od 30% dolazi iz rudnika Witwatersrand Basin u Južnoj Africi. Trenutno je Kina najveći svetski proizvođač zlata, dok je najveći pojedinačni rudarski kompleks Nevada Gold Mines u vlasništvu kompanije Barrick Gold, koji godišnje proizvede čak 99.223 kilograma zlata.
Koliko još ima zlata ispod zemlje?
Zlato koje još nije iskopano deli se na “rezerve” koje je trenutno isplativo eksploatisati, i “resurse” za koje je potrebno dodatno istraživanje ili viša cena zlata da bi postali isplativi. Američka geološka služba procenjuje da se pod zemljom nalazi još oko 57.000 tona zlata u rezervama, što je oko 20% ukupne do sada otkrivene količine. To znači da bismo, ovim tempom, mogli iskopati sve poznate rezerve za nešto više od 17 godina.
Ipak, napredak u rudarskoj tehnologiji omogućava lakše otkrivanje novih nalazišta i isplativiju eksploataciju, pa verovatno nećemo tako brzo iscrpeti sve zalihe zlata na Zemlji.
Rudarske kompanije se u poslednje vreme masovno sele u Viktoriju, Australiju, što nazivaju “drugom zlatnom groznicom”. Uz nova saznanja o formiranju stena i savremenu opremu za bušenje, lakše pronalaze i eksploatišu nalazišta zlata.
Zlato na nepristupačnim mestima
Postoje i brojna poznata nalazišta zlata za koja se zna da postoje, ali nisu ekonomski isplativa za rudarenje – i verovatno nikada neće biti.
Poznata nalazišta na Antarktiku zahtevaju ogromnu opremu i podrazumevaju velike rizike zbog surovih klimatskih uslova. Slično tome, pretpostavlja se da zlata ima i na morskom dnu, ali s obzirom na nedostatak izvodljive tehnologije za vađenje, vrednost zlata ne bi opravdala troškove.
Ako pogledamo i dalje – zlata ima i na Mesecu. Iako možda jednog dana budemo imali stalnu bazu na Mesecu, trenutno bi rudarenje mesečevog zlata bilo višestruko skuplje od tržišne vrednosti. Ali možda bi posada misije Artemis II ipak trebalo da spakuje i posude za ispiranje zlata – za svaki slučaj.
Foto: Freepik
