Žale se muškarci da ih malo nervira kada o ženama za žene govore žene. OK. Probaćemo onda nešto drugačije. U ovom martovskom broju magazina BIZLife, koji je tradicionalno posvećen upravo ženama, o nama će govoriti – trojica muškaraca. Svaki iz svog ugla daće nam svoju viziju položaja žena u današnjem društvu i poslovnom svetu. Borislav Despotović, glavni i odgovorni urednik magazina BIZLife, govoriće o damama u biznisu, Lazar Jovanović, direktor portala WebMind, analiziraće ulogu žena u IT sektoru, a Đorđe Odavić, urednik portala Održime, objasniće nam zašto baš žene „vladaju” ESG sektorom. A ja ću budem skretničarka, da se ne zagube u svem ovom feminizmu! – Gorica Mitrović, izvršna urednica portala BIZLife

Krećemo lagano pitanjem o položaju žena i njihovoj ulozi u sektorima koje prate. Iako se godinama bavi pričama iz sveta biznisa, Despotović priznaje da nema potpuno definisan odgovor na ovo pitanje.

Položaj žena u biznisu, ESG sektoru i IT sektoru

„Mislim da predrasude i dalje postoje, bez obzira na to da li se radi o preduzetništvu ili korporativnom biznisu. Ukoliko su poslovne žene bile okružene muškarcima koji su imali poverenja u njih i pružili im šansu, onda su uspele, ali su pritom morale da rade znatno više od muškaraca kako bi ih poslovni svet primetio i uvažio. Kod preduzetnica je to još izraženije, jer se one po prirodi stvari odmah poistovećuju sa tradicionalnim ženskim poslovima. Tu su i neki pravni problemi, poput porodiljske naknade za preduzetnice, koji su obeshrabrujući, a to nam nikako nije potrebno”, objašnjava on.

Kod Odavića dilema nema – žene „vladaju” ESG inicijativama.

„U Srbiji one rukovode ESG inicijativama i to dobar pokazatelj, jer preuzimaju taj važan segment reportinga i planiranja. Pravo je zadovoljstvo prenositi iskustva najvećih kompanija koje već godinama uspešno posluju po ESG principima i koje su u svoje aktivnosti iskreno i sveobuhvatno implementirale održivo poslovanje i najbolje svetske ESG prakse”, objašnjava on.

IT sektor svi nekako dovodimo u vezu s muškarcima. Kada pomislimo na programere, retko nam je u glavi slika žene, a Jovanović nam objašnjava da li je to samo rezultat predrasuda.

„Položaj žena u privredi i IT sektoru u Srbiji se stalno poboljšava, ali još uvek postoje izazovi. U IT sektoru se posebno primećuje povećanje broja žena, zahvaljujući inicijativama za rodnu ravnopravnost i programima za osnaživanje žena. Međutim, žene se još uvek suočavaju sa manjom zastupljenošću na višim pozicijama i izazovima kao što su rodni jaz u platama i nedovoljna zastupljenost u tehničkim i inženjerskim ulogama”, kaže on.

Šta razlikuje žene i muškarce?

Kažu da muškarci i žene nikada neće do kraja razumeti jedni druge, ali ipak ih pitam koje su to osobine koje najviše razlikuju muškarce od žena. Despotović ne želi da se igra sa ovom ozbiljnom temom dajući paušalne ocene, pa svoj stav odmah potkrepljuje primerom.

„Moja bliska prijateljica, danas poznata novosadska ugostiteljka, na samim počecima morala je svoje sinove da vodi na poslovne stanke, jer nije bilo „baka servisa” dok je suprug na poslu. To je primer odlučnosti koje žene imaju u poslovanju, neće se odreći majčinstva, niti ga ugroziti, a istrpeće sve da poslovno uspeju”, kaže.

On veruje da su, zbog biološkog momenta, žene i znatno empatičnije od muškaraca, što znači da „imaju sluha” i više razumevanja za tim i pojedince u njima. Ono što je u poslu važno, a mi muškarci to uglavnom nemamo, to je osećaj za detalje. Ženama je to urođeno, a mnogo je važno u biznisu. Mislim da su to ključne prednosti”, objašnjava Despotović.

Za razliku od njega, Odavić nije siguran da postoje baš „ženske” osobine u biznisu.

„Možda je nekad biznis bio grub, aktivan, osvajački, što su neke „muške” osobine, ali sada se sve više cene i vrednuju empatija, intuicija, liderstvo, sve one „soft skills”. Pozicija žena se ubrzano menja u poslovima širom Srbije, one osvajaju i neke tradicionalne „muške” poslove i čini mi se da to svet čini boljim mestom”, objašnjava on.

Jovanović ističe da žene često donose različite perspektive i pristupe u rešavanje problema što, kaže, može biti rezultat kombinacije društvenih, kulturalnih i ličnih iskustava.

„Osobine kao što su empatija, multitasking i visok nivo emocionalne inteligencije mogu doprineti stvaranju inkluzivnijeg i produktivnijeg radnog okruženja. Ove veštine mogu biti posebno korisne u timskom radu, upravljanju projektima i u razvoju proizvoda usmerenih na korisnike. Mišljenja sam da timovi koji u svom sastavu imaju žene i muškarce postižu najbolje rezultate, jer osobine koje žene poseduju najbolje dopunjuju takve timove”, kaže on.

Ostatak ovog veoma zanimljivog razgovora možete pročitati na sledećem linku.

Izvor: BIZLife/Gorica Mitrović

Foto: Stefan Jovanović, Zoran Rašić