Kada se govori o nestašici vode, mnogi pomisle da je problem u tome što je na Zemlji nema dovoljno. Međutim, stvarnost je mnogo složenija. Na našoj planeti postoji ogromna količina slatke vode – ali najveći deo nje praktično nam je nedostupan.

Prema podacima Encyclopaedije Britannice, Antarktički ledeni pokrivač sadrži oko 28 miliona kubnih kilometara leda, što predstavlja oko 70 odsto ukupnih svetskih zaliha slatke vode, uključujući i podzemne vode.

Drugim rečima, gotovo sedam desetina sve slatke vode na planeti nalazi se zarobljeno u jednom ogromnom ledenom pokrivaču na krajnjem jugu Zemlje.

Na prvi pogled to može zvučati ohrabrujuće – kao da čovečanstvo raspolaže ogromnim rezervama vode. Međutim, činjenica da voda postoji ne znači da je možemo koristiti.

Većina slatke vode je – zaleđena

Sličnu procenu daje i Američki geološki zavod (USGS), prema kojem se 68,7 odsto ukupne slatke vode na Zemlji nalazi u ledenim pokrivačima i glečerima.

Najveći deo tog leda skoncentrisan je upravo na Antarktiku. Oko 90 odsto ukupne mase leda na planeti nalazi se na ovom kontinentu, dok je oko 10 odsto na Grenlandu, a tek mali deo u planinskim glečerima širom sveta.

Prema podacima Nacionalnog centra za podatke o snegu i ledu (NSIDC), antarktički ledeni pokrivač prostire se na gotovo 14 miliona kvadratnih kilometara i sadrži blizu 30 miliona kubnih kilometara leda.

Bez obzira na male razlike u procenama, naučnici se slažu u jednom – jedan jedini ledeni pokrivač čuva gotovo 70 odsto sve slatke vode na Zemlji.

Zašto nam ta voda praktično ne znači ništa?

Iako je reč o najvećem rezervoaru slatke vode na planeti, gotovo ništa od toga nije dostupno ljudima.

Led na Antarktiku debeo je i po nekoliko kilometara, nalazi se hiljadama kilometara od većine naseljenih područja i u ekstremnim klimatskim uslovima. Vađenje i transport takve vode predstavljali bi ogroman tehnološki, energetski i finansijski izazov.

Drugim rečima, najveći rezervoar slatke vode na Zemlji istovremeno je i najmanje dostupan.

Ni ostatak nije lako iskoristiti

Čak i kada se iz računice izuzme voda zarobljena u ledu, situacija se ne menja mnogo.

Oko 30 odsto slatke vode nalazi se pod zemljom, ali veliki deo tih podzemnih rezervi nalazi se na tolikim dubinama da njihovo korišćenje nije ekonomski isplativo ili tehnički jednostavno.

Na kraju ostaje tek mali deo vode koji ljudi zaista mogu lako da koriste.

Prema podacima National Geographica, samo oko jedan odsto ukupne slatke vode na Zemlji lako je dostupan za ljudsku upotrebu.

Sličnu procenu daje i Američka agencija za zaštitu životne sredine (EPA), koja navodi da, uprkos utisku da na Zemlji ima mnogo vode, manje od jednog procenta ukupnih zaliha može neposredno da se koristi za piće, poljoprivredu i industriju.

Problem nije količina, već dostupnost

Sve ove brojke pokazuju da Zemlja nema problem sa ukupnom količinom vode. Problem je u tome gde se voda nalazi i koliko joj je lako pristupiti.

Ogromne količine slatke vode zaključane su u ledu ili duboko ispod površine zemlje, zbog čega ne mogu da pomognu regionima koji se suočavaju sa sušama ili nestašicom pijaće vode.

Zbog toga stručnjaci naglašavaju da pitanje vodosnabdevanja nije pitanje globalnih rezervi, već pristupa vodi, njenog očuvanja i pravednije raspodele.

Drugim rečima, činjenica da se najveće svetske zalihe slatke vode nalaze na Antarktiku ne znači mnogo gradu koji danas nema dovoljno vode za piće ili navodnjavanje. Upravo u tome leži najveći paradoks jedne od najvažnijih prirodnih resursa na planeti.

Foto: Magnific/fijulanam468