Zemljotres jačine 8,8 stepeni po Rihteru pogodio je oblast kod istočne obale Rusije, što je izazvalo uzbunu zbog mogućih cunamija visine do tri metra u državama širom Tihog okeana. Neke zemlje već beleže dolazak prvih talasa na svoje obale. Talas cunamija viši od 1,5 metara zabeležen je u Kahuluiju, na severno-centralnoj obali havajskog ostrva Maui, prema podacima Nacionalne okeanografske i atmosferske administracije (NOAA).
Ovo je najsnažniji zemljotres na svetu još od 2011. godine, kada je potres jačine 9,0 pogodio severoistočnu obalu Japana, i deli šesto mesto na listi najjačih zemljotresa ikada zabeleženih. Još uvek nije poznato koliko zemalja bi moglo biti pogođeno, niti koliko jaki talasi cunamija mogu biti. Američki centri za upozorenje na cunami objavili su procene vremena dolaska talasa, prenosi CNN.
Ono što za sada znamo:
Zemljotres: Epicentar je bio oko 119 kilometara jugoistočno od Petropavlovsk-Kamčatskog, Rusija, na plitkoj dubini od 20,7 kilometara. To je blizu krajnjeg vrha udaljenog i slabo naseljenog Kamčatskog poluostrva. Oblast su pogodili i brojni snažni naknadni potresi.
Upozorenja na cunami: Izdata su upozorenja i saveti za evakuaciju za zemlje koje imaju obale na Tihom okeanu, uključujući Filipine, Indoneziju, Japan i Rusiju. U nekim zemljama, stanovnicima ugroženih područja naređeno je da se evakuišu na viši teren.
Situacija u SAD: Zapadna obala SAD, delovi Aleutskih ostrva na Aljasci i Havaji pod cunami su upozorenjem. Upozorenja su izdata i za nekoliko američkih teritorija u Pacifiku, uključujući Guam, Severno Marijansko ostrvo i Američku Samou.
Prvi talasi: Japansko ostrvo Hokaido, najsevernije u zemlji, među prvima je prijavilo dolazak cunami talasa, zajedno sa delovima Rusije. Na vulkanskom ostrvu Amčitka na Aljasci, oko 17:14 po pacifičkom vremenu, zabeležen je porast plime od oko 30 cm – što meteorolozi trenutno označavaju kao „najviši nivo vode iznad uobičajene plime“ izazvan cunamijem do sada.
Zemlje koje nisu pogođene: Novi Zeland i Australija saopštile su da trenutno ne postoji rizik od cunamija za njihove teritorije.
Šta je cunami? Može izgledati kao iznenadna poplava ili zid vode – i potpuno je nepredvidiv
Zemlje duž obala Tihog okeana pripremaju se za mogući cunami – ali ako on i stigne, možda neće izgledati kao ogroman talas iz filmova, već može imati različite oblike, u zavisnosti od lokacije. Cunami nastaje kada dođe do naglog pomeranja okeana, na primer, usled zemljotresa, erupcije vulkana ili odrona tla.
Ta iznenadna promena pokreće ogromne količine vode koje se potom šire okeanom u svim pravcima.
Međutim, prema podacima američke Nacionalne meteorološke službe (NWS), cunamiji ne izgledaju uvek isto i ne ponašaju se jednako, čak i jedan isti cunami može se potpuno drugačije osetiti na različitim obalama: blago na jednoj, a razorno na drugoj.
Cunamiji na otvorenom okeanu često nisu ni primetni, ali se kreću neverovatno brzo. Kada se približe kopnu, uspore, ali postaju znatno viši. Prema NWS-u, kada pogodi obalu, talas cunamija može „izgledati kao brzo nadolazeća poplava ili zid vode“. Nekada se najpre more povuče sa obale, kao pri oseci, a zatim naglo udari puni talas cunamija.
Takođe, cunami ne čini samo jedan talas – već niz talasa koji mogu više puta poplaviti obalu, povući se i ponovo nadolaziti u razmaku od nekoliko sati. Veliki cunami može poplaviti priobalna, niska područja i više od 1,5 kilometara u unutrašnjost kopna, navodi NWS.
