Dugoročni pad stope smrtnosti od samoubistava u EU stagnira, što je pokazatelj lošeg mentalnog zdravlja u Evropi. Samoubistvo je 2021. godine bilo uzrok 18,9% smrti kod mladih od 15 do 29 godina, ispred saobraćajnih nesreća (16,5%).
Analiza Eurofound-a i novi izveštaj “Mentalno zdravlje: Rizične grupe, trendovi, usluge i politike”, pokazuje da je došlo do povećanja broja smrtnih slučajeva usled samoubistava, posebno kod žena mlađih od 20 godina i muškaraca starijih od 85 godina.
Na globalnom nivou, pitanje je duboko povezano sa polom: muškarci imaju 3,7 puta veću verovatnoću da počine samoubistvo nego žene, iako žene češće prijavljuju loše mentalno zdravlje i koriste primarnu zdravstvenu zaštitu zbog toga.
Niži prihodi i invaliditet kao faktor rizika
Izveštaj ističe da je mentalno zdravlje snažno stratifikovano po socioekonomskim faktorima. Osobe sa nižim prihodima ili manje obrazovanja, domaćinstva sa jednim odraslim članom i grupe koje doživljavaju diskriminaciju imaju veći rizik. Osobe sa invaliditetom su nesrazmerno pogođene, delimično zbog manjeg učešća u zaposlenju. Kriza životnih troškova dodatno pogoršava ove probleme za celokupnu populaciju; u Irskoj, na primer, 57% odraslih je izjavilo da im finansijske brige narušavaju mentalno zdravlje.
Izveštaj detaljno razmatra različite faktore koji utiču na mentalno zdravlje u Evropi, poput digitalizacije. Umereno korišćenje digitalnih alata može podsticati socijalne veze, ali preterano korišćenje predstavlja ozbiljan rizik. Problematična upotreba društvenih mreža među decom od 11 do 15 godina, posebno devojčicama, značajno je porasla u Evropi od 2018. godine, što zabrinjava u zemljama poput Bugarske, Irske, Malte i Rumunije koje beleže najviše stope.
U Nemačkoj je procenjeno da je 2019. godine jedno od 16 dece već bilo zavisno od društvenih mreža ili digitalnih igara, što je više nego dvostruko u odnosu na stanje od pre četiri godine.
Iako većina zemalja EU formalno garantuje besplatnu ili povoljnu mentalnu zdravstvenu zaštitu, izveštaj ukazuje na značajne praktične prepreke. Stigma i diskriminacija su glavni odbojni faktori, a kritičan nedostatak kapaciteta, naročito u ruralnim oblastima i za specijalizovane usluge kao što je dečija psihijatrija, čini ta prava besmislenim za mnoge.
Pored toga, pravovremena nega za blage ili umerene probleme, naročito psihoterapija, često je dostupna samo privatno, što znači da je dostupna samo onima koji to mogu priuštiti. Istraživanje takođe ističe široko nezadovoljstvo kvalitetom postojećih usluga – skoro polovina (46%) osoba koje su iskusile emotivne ili psihosocijalne probleme ocenjivala je kvalitet mentalne zdravstvene zaštite ispod pet na skali od deset.
Nedostatak poverenja je jedan od glavnih razloga zbog kojih mnogi izbegavaju traženje pomoći, naglašavajući hitnu potrebu za uslugama koje nisu samo dostupne, već i efikasne i prilagođene pojedinačnim potrebama. Govoreći o objavljivanju izveštaja, viši istraživač Eurofound-a Hans Dubois naveo je potrebu za sveobuhvatnim, holističkim pristupom.
