Otkrivanjem ugroženih životinja, psi koji spasavaju kljunare pružaju dragocene podatke koji pomažu očuvanju prirode i jačaju krhke ekosisteme.
Na prvi pogled, ideja o psima na daskama za veslanje koji njuškaju kljunare zvuči kao nešto iz dečje knjige. Međutim, u Viktoriji, Australiji, ovaj projekat je sasvim stvaran. Tim obučenih pasa i njihovih vodiča koristi daske za veslanje da bi pronašli stidljivog, ugroženog kljunara, kao i još 26 drugih vrsta – a njihov rad pomaže stručnjacima za zaštitu prirode da očuvaju osetljive ekosisteme.
Projekat može da izgleda zabavno, ali iza njega stoji ozbiljna nauka. Daske za veslanje omogućavaju timovima da dođu do mesta u potocima koja su peške nedostupna, a pritom izbegavaju zmije koje su česte u tom području. Za istraživače, ovaj pristup znači da mogu da proučavaju vrste poput kljunara bez ometanja njihovog prirodnog ponašanja. Za pse, ovo je još jedan primer kako se čovekov najbolji prijatelj koristi na iznenađujuće i značajne načine.
Naravno, nije svaki pas pogodan za ovakav zadatak. Neki od pasa koji sada pomažu u spašavanju kljunara ranije su bili obučavani da otkrivaju drogu, pa već imaju izoštrene sposobnosti njuha. Njihov njuh je desetinama hiljada puta osetljiviji od ljudskog, što im daje ogromnu prednost. Pre nego što započnu rad na dasci, psi prolaze obuku za jačanje i ravnotežu na kopnu, dok njihovi vodiči razvijaju fizičku kondiciju i uče da tumače suptilne signale svojih pasa na vodi. To je partnerstvo zasnovano na poverenju, snazi i savršenoj komunikaciji, piše Happy Eco News.
Inicijativa je deo centra Penn Vet Working Dog Centre, otvorenog 2019. godine. Centar trenutno ima pet obučenih pasa i tri vodiča, a zajednički cilj im je da pronađu ugrožene vrste bez narušavanja njihovih staništa. Podaci koje prikupljaju psi koji spasavaju kljunare pomažu naučnicima da bolje razumeju stanje populacije, planiraju mere zaštite i očuvaju biodiverzitet.
Hitnost ovog posla je očigledna. Kada neka ugrožena vrsta, poput kljunara, nestane, narušava se ravnoteža čitavog ekosistema. Svaki takav gubitak stvara talas efekata – slabi lanac ishrane i šteti brojnim drugim organizmima. Kljunari, na primer, pomažu u kontroli populacije insekata i održavanju zdravih vodenih tokova. Njihova zaštita zapravo znači zaštitu svega što je s njima povezano.
Priča o psima koji spasavaju kljunare samo je deo mnogo šire slike. Obučeni psi širom sveta postaju važni saveznici u očuvanju prirode. Invazivne vrste poput zelenog raka i lantern muve ugrožavaju i ekosisteme i useve, ali ih psi tragači mogu otkriti pre nego što se previše rašire. U Oregonu su, recimo, psi obučeni da pronalaze retke tartufe, čime doprinose naučnim istraživanjima, ali i lokalnoj ekonomiji.
U Indiji je pas po imenu Galilej pomogao vlastima da uhapse više od 90 krijumčara divljih životinja. U Africi, psi iz Velsa priključili su se timovima koji štite bradavičaste svinje i druge ugrožene vrste. Na svim kontinentima obrazac je isti – psi pomažu u očuvanju divljih životinja koristeći sposobnosti koje ljudi nemaju.
Ipak, slika pasa koji spašavaju kljunare dok stoje na dasci za veslanje verovatno je najupadljivija od svih. Ona pokazuje koliko su psi prilagodljivi kada su obučeni za potrebe očuvanja prirode. Postoje i drugi neobični primeri – psi koji otkrivaju balegu kitova na moru, čime naučnicima pomažu da procene zdravlje ovih ogromnih morskih sisara. Bilo da rade na okeanima, rekama, u šumama ili na farmama, psi proširuju mogućnosti zaštite prirode na načine koji bi bez njih bili nemogući.
Ovde, u Montrealu, razmišljam o tome kako bi se sličan pristup mogao primeniti i lokalno. Psi bi mogli da pomognu u otkrivanju invazivnih vrsta u reci Sen Lorans ili da pronađu ranjive životinje u šumama Kvebeka. Kao što psi u Australiji pomažu u oblikovanju strategija očuvanja prirode, slični projekti mogli bi unaprediti zaštitu biodiverziteta i bliže nama.
U svojoj suštini, ovaj rad je priča o partnerstvu. Ljudi i psi spajaju svoje snage kako bi rešili hitne ekološke izazove. Psi koji spasavaju kljunare možda privlače pažnju svojom simpatičnošću, ali iza tih slika krije se ozbiljna nauka o očuvanju prirode. Oni dokazuju da rešenja za velike ekološke probleme mogu nastati iz kreativnog timskog rada i ponekad, iz mahanja repom na dasci za veslanje.
Foto: Unsplash/Mia Anderson
