Plastiku najčešće povezujemo sa kesama, flašama i slamčicama, ali ona je mnogo prisutnija nego što mislimo. Ušla je u vazduh koji udišemo, u odeću koju nosimo, u hranu koju jedemo – pa čak i u našu krv. Iako često nevidljiva, plastika je postala sastavni deo svakodnevice, sa posledicama koje tek počinjemo da razumemo. Ovo je 10 neočekivanih predmeta i okruženja u kojima se plastika krije pred našim očima.

Prašina

Prašina se sastoji od raznih sitnih čestica – polena, čađi, mrtvih ćelija kože, ali i mikroplastike.

Ovi sitni fragmenti plastike potiču iz različitih izvora: raspadanja plastičnih predmeta koje koristimo u domaćinstvu, zagađenja spoljašnjeg vazduha ili sintetičkih vlakana iz odeće (o čemu će kasnije biti reči).

Da bismo dobili jasniju sliku, procenjuje se da od oko 20 kilograma prašine koja se godišnje stvori u prosečnom domaćinstvu, čak 6 kilograma čine mikroplastika. To znači da smo vremenom stalno izloženi sitnim plastičnim česticama u sopstvenim domovima. Iako još uvek nemamo sve odgovore o dugoročnim posledicama mikroplastike, stručnjaci sve češće upozoravaju na moguću „zdravstvenu krizu izazvanu plastikom“.

Vazduh

Moguće je da upravo sada udišemo sitne čestice plastike. Mikroplastika u vazduhu okružuje nas svuda, a potiče od habanja automobilskih guma, industrijskih emisija i loše upravljanog plastičnog otpada.

Samo habanje guma doprinosi sa oko 3 do 7 odsto ukupne količine čestica u vazduhu. One mogu da putuju na ogromne udaljenosti, zagađujući čak i najudaljenija mesta, uključujući i sneg na Antarktiku. Kada se udahnu, mikroplastika može dospeti do naših organa, uključujući pluća.

Odeća

Pantalone, krpe za sudove, jakne, peškiri – spisak je dug. Procene govore da je oko 60 odsto odeće i čak 70 odsto kućnog tekstila napravljeno od sintetičkih plastičnih vlakana poput akrila, najlona, elastina i poliestera. Ovi materijali su jeftini i lako dostupni, zbog čega ih brendovi brze mode rado koriste.

Problem se tu ne završava. Osim što završavaju na deponijama i u prirodi, sintetičke tkanine tokom proizvodnje, nošenja i pranja otpuštaju sitna mikroplastična vlakna.

Tokom proizvodnje, obrada i prerada tkanina stvaraju mikroplastiku koja se oslobađa u okolinu. Tokom nošenja, trenje između tkanine i kože dodatno oslobađa čestice. A prilikom pranja, posebno u veš-mašinama, sintetičke tkanine ispuštaju velike količine mikroplastike u vodu, koja često završava u okeanima.

Riba

Rasprostranjeno zagađenje okeana plastikom dovelo je do zabrinjavajuće pojave – ribe konzumiraju mikroplastiku.

Jedno istraživanje pokazalo je da u proseku 60 odsto riba iz 198 vrsta, ulovljenih u 24 zemlje, u svojim organima sadrži sitne plastične čestice. Kako se mikroplastika akumulira u njihovim telima, ona se dalje prenosi kroz lanac ishrane, utičući na veće ribe, ptice i morske sisare. Ovo predstavlja i direktnu pretnju ljudima, s obzirom na to da su morski plodovi glavni izvor proteina za milijarde ljudi širom sveta.

So

So koju koristimo za začinjavanje hrane vrlo verovatno sadrži mikroplastiku. Više studija pronašlo je sitne plastične čestice u različitim vrstama kuhinjske soli – morskoj, jezerskoj i kamenoj.

Zbog zagađenja okeana, morska so pokazuje najviši nivo kontaminacije. Globalna analiza iz 2018. godine, koja je obuhvatila 39 brendova soli iz 21 zemlje, otkrila je mikroplastiku u 90 odsto uzoraka, pri čemu je nivo zagađenja bio povezan sa lokalnim ekološkim uslovima. Naknadna analiza iz 2020. godine potvrdila je široko rasprostranjenu kontaminaciju soli namenjene ljudskoj ishrani.

Limenke za piće

Limenka? Da, moguće je. Aluminijumske limenke često imaju tanak plastični sloj sa unutrašnje strane, koji sprečava da sadržaj reaguje sa metalom. Bez tog sloja, kisela pića poput sokova mogla bi da izazovu koroziju aluminijuma, promene ukus pića i oštete ambalažu.

Iako ovaj sloj štiti proizvod, naučnici su zabrinuti zbog mogućeg ispuštanja mikroplastike i štetnih hemikalija, što bi moglo imati negativan uticaj na zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Ljudska krv

Plastika u ljudskoj krvi zvuči kao naučna fantastika, ali postaje uznemirujuća realnost.

Iako tačna veza između mikroplastike u krvi i zdravstvenih problema još nije u potpunosti naučno potvrđena, sve više studija otvara ozbiljna pitanja. Jedno trogodišnje istraživanje pokazalo je da su osobe sa sitnim plastičnim česticama u važnim krvnim sudovima imale veći rizik od ozbiljnih zdravstvenih problema, poput srčanog udara, moždanog udara ili čak smrti.

Kada dospe u krv, mikroplastika može putovati do različitih organa. Posebno zabrinjava podatak da kontaminacija počinje još pre rođenja – ove čestice pronađene su u posteljici trudnica, ali i u majčinom mleku.

Kesice čaja

Mnoge klasične kesice čaja sadrže plastiku kako bi zadržale oblik i sprečile raspadanje u vrućoj vodi.

Istraživanja pokazuju da potapanje samo jedne kesice čaja na temperaturi od 95°C oslobađa oko 11,6 milijardi mikroplastičnih i 3,1 milijardu nanoplatičnih čestica u jednu šolju čaja.

Druga studija otkrila je da neke kesice sadrže i PFAS supstance – hemikalije koje se koriste za vodootpornost, poznate i kao „večne hemikalije“ zbog svoje postojanosti. One se teško razgrađuju u prirodi, a istraživanja ih povezuju sa određenim vrstama karcinoma i niskom porođajnom težinom.

Papirne čaše

Iako na prvi pogled deluju ekološki prihvatljivo, većina papirnih čaša obložena je tankim slojem plastike kako bi bile nepropusne i dovoljno čvrste za tople napitke.

Taj sloj je najčešće napravljen od PET-a (polietilen-tereftalata), materijala koji najčešće povezujemo sa plastičnim flašama. Mnogi reciklažni centri nemaju mogućnost da razdvoje papir od plastike, zbog čega se samo mali deo ovih čaša zaista reciklira. Na primer, u Velikoj Britaniji se reciklira manje od jedne od 400 papirnih čaša.

Sneg

Po prvi put ikada, naučnici su otkrili mikroplastiku u sveže palom snegu na Antarktiku, što dokazuje da je plastično zagađenje stiglo i do najudaljenijih delova planete. U 19 uzoraka pronađeno je u proseku 29 čestica po litru, sa većim koncentracijama u blizini istraživačkih stanica.

Istraživači strahuju da tamne čestice mikroplastike mogu smanjiti albedo snega – njegovu sposobnost da odbija sunčevu svetlost – zbog čega sneg upija više toplote i brže se topi. Ovo ima šire posledice po klimatske promene, jer topljenje glečera doprinosi porastu nivoa mora i dodatno narušava ekosisteme.

Foto: Freepik/tksonique