Ako ovih praznika odmotavate čokoladu, moguće je da ona uopšte ne sadrži kakao. Nestabilnost na tržištu, etička pitanja i dileme oko održivosti podstakli su deo proizvođača slatkiša da odustanu od kakaa i okrenu se alternativnim sastojcima. Zbog toga se sve češće može čuti tvrdnja da bi „prava“ čokolada u budućnosti mogla postati luksuz za potrošače.

Tržišni potresi

Loši poljoprivredni uslovi u Gani i Obali Slonovače – vodećim svetskim proizvođačima kakaa – poslednjih godina ozbiljno su ugrozili prinose. To je dovelo do velikih oscilacija cena kakaa na berzama. Nakon što su krajem prošle godine dostigle istorijski maksimum od preko 12.000 dolara po toni, cene fjučersa na kakao tokom 2025. pale su za više od 50 odsto, uz prve nagoveštaje oporavka useva.

Ipak, ta volatilnost ostavila je industriju u stanju neizvesnosti i neminovno se prelila na potrošače. Podaci kompanije Circana i američkog Zavoda za statistiku rada pokazuju da su cene čokolade porasle čak 30 odsto u godinu dana zaključno sa oktobrom.

U svom izveštaju za treći kvartal, kompanija Mondelēz International – vlasnik brendova kao što su Cadbury, Milka i Toblerone – upozorila je na „volatilnost cena kakaa“ i ograničene mogućnosti zaštite od troškovnih pritisaka, što bi moglo ugroziti ostvarenje finansijskih ciljeva.

Suočeni sa nepredvidivošću tržišta, pojedini proizvođači odlučili su da smanje izloženost kakau promenom sastava svojih proizvoda.

Tako je početkom godine u Velikoj Britaniji izazvana pažnja javnosti kada je objavljeno da čokoladice McVitie’s Club i Penguin više ne mogu da se nazivaju čokoladom. Nakon što je kompanija Pladis smanjila udeo kakaa radi uštede, proizvodi sada moraju da nose oznaku „čokoladni ukus“.

„Prava“ čokolada kao luksuz

Pladis nije želeo da komentariše da li su ove promene uticale na prodaju, ali prema rečima Masima Sabatinija, suosnivača i izvršnog direktora italijanskog startapa Foreverland, trend udaljavanja od kakaa sve je prisutniji među međunarodnim proizvođačima slatkiša.

Foreverland koristi rogač, semenke bundeve i leblebije kako bi proizveo alternativu čokoladi, koju prodaje kompanijama iz konditorske, pekarske i industrije sladoleda.

„U svetu čokolade postoji mnogo proizvoda u kojima kakao nije glavni protagonista, već samo jedan od sastojaka“, rekao je Sabatini za CNBC, misleći na kekse, čokoladne pahuljice ili grickalice obložene čokoladom. „Verujem da će alternativna čokolada zameniti ovaj veliki tržišni segment, dok će čiste čokoladne table postajati sve veći luksuz.“

Kao primer naveo je nedavni trend takozvane „Dubai čokolade“, čije su se pojedine table prodavale i po 80 evra po kilogramu.

„Tržište već ide u tom pravcu“, smatra Sabatini.

Pored pritiska cena, proizvođači alternativa ističu i da njihovi proizvodi nude rešenja za dugogodišnje probleme održivosti i etičke nabavke u industriji kakaa.

„Za razliku od, recimo, biljnih burgera koji imaju jednu jasnu namenu, čokolada se koristi u bezbroj proizvoda – kao užina, tabla, keks, punjenje…“, kaže Sabatini. „U mnogim od tih proizvoda alternativna čokolada može biti održivo rešenje koje istovremeno rasterećuje lanac snabdevanja kakaom.“

PTSD tržišta i nova realnost

Dru Geragti, broker za robne berze iz Njujorka u kompaniji ICAP, kaže da bi čista čokolada mogla zadržati visoku cenu još dugo, uprkos znakovima oporavka tržišta.

Veliki potrošači kakaa obično zaključavaju cene unapred, pokrivajući osam do deset meseci proizvodnje, dok manji proizvođači imaju daleko manje fleksibilnosti i štite se tek tri do šest meseci unapred.

„Kada su cene naglo skočile 2023. i 2024. godine, maloprodajne cene nisu odmah reagovale, jer su proizvođači još koristili ranije, povoljnije ugovorene cene“, objašnjava Geragti. „Današnje niže cene videće se na rafovima tek za šest do osam meseci.“

Ipak, prema njegovim rečima, tržišni „PTSD“ znači da će proizvođači nastaviti da traže zamene gde god je to moguće.

„U jednom trenutku kakao-maslac bio je tri puta skuplji od samog kakaa. Kada to doživite, počinjete da smanjujete gramažu, tražite zamene, koristite druga biljna ulja ili takozvanu kompozitnu čokoladu“, kaže Geragti, piše CNBC.

Sličnog je mišljenja i Džesika Karč, marketing menadžerka nemačke kompanije Planet A Foods, koja proizvodi alternativu čokoladi od semenki suncokreta.

„Problemi u lancu snabdevanja kakaom neće nestati“, kaže ona. „Cene se mogu stabilizovati, ali se sigurno neće vratiti na nivoe iz prošlosti.“

Iako proizvođači alternativa naglašavaju da ne žele da zamene čokoladu u potpunosti, jasno je da se na tržištu otvara prostor između rastuće potražnje i ograničene ponude – naročito u zemljama poput Kine i Indije.

„Za klasične čokoladne table kakao će i dalje ostati osnova, zbog ukusa i emocionalne vrednosti ‘prave čokolade’“, zaključuju sagovornici CNBC-ja. „Ali u mnogim drugim proizvodima, ‘lažna’ čokolada postaće nova realnost.“

Foto: Unsplash/Pushpak Dsilva