Francuska je ažurirala svoju Nacionalnu strategiju za hranu, ishranu i klimu, pozivajući građane da smanje unos mesa kako bi se smanjile emisije.
Francuska vlada je nedavno apelovala na stanovništvo da „ograniči“ konzumaciju mesa u okviru novih smernica koje imaju za cilj unapređenje javnog zdravlja i smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte.
Poznata po ikoničnim jelima poput bifteka sa krompirićima, zemlja počinje da se suočava sa ekološkim uticajem svoje kulinarske tradicije zasnovane na mesu. Hrana i poljoprivreda učestvuju sa jednom trećinom u globalnim emisijama gasova sa efektom staklene bašte, odmah iza sagorevanja fosilnih goriva.
Meso, posebno govedina i jagnjetina, u brojnim studijama identifikovano je kao jedan od najvećih uzročnika klimatskih promena. Prema kalkulatoru ugljeničnog otiska CO2 Everything, porcija od 100 grama govedine ekvivalentna je vožnji od 78,7 kilometara automobilom, uz emisiju od 15,5 kilograma CO2 ekvivalenta.
Francuska poziva građane da jedu manje mesa
Početkom ovog meseca Francuska je objavila Nacionalnu strategiju za hranu, ishranu i klimu, u kojoj su predstavljeni ciljevi vlade do 2030. godine u borbi protiv klimatske krize i rastućih zdravstvenih problema.
Izveštaj je prvobitno trebalo da bude objavljen 2025. godine, ali je odložen nakon protivljenja poljoprivrednih lobija. Objavljen je mesec dana nakon što su američke smernice za ishranu izazvale polemike podsticanjem konzumacije odreska i mlevenog mesa.
Nove francuske smernice promovišu ishranu zasnovanu na celovitim namirnicama poput voća, povrća, mahunarki, orašastih plodova i integralnih žitarica, dok pozivaju na „ograničenu“ konzumaciju mesa i suhomesnatih proizvoda, prenosi Euronews Green.
Takođe se poziva na smanjenje uvoza mesa, ali se navodi da se riba i mlečni proizvodi mogu konzumirati u „dovoljnim“ količinama. Kravlje mleko proizvodi približno tri puta više gasova sa efektom staklene bašte nego većina biljnih alternativa.
Da li je ograničavanje mesa dovoljno da se spasi planeta?
„Bolja ishrana znači delovanje u korist planete, našeg zdravlja i podršku kvalitetnoj poljoprivredi“, izjavila je Monik Barbu, ministarka za ekološku tranziciju, biodiverzitet i međunarodne pregovore o klimi i prirodi.
„Birajući lokalne i održive proizvode, smanjujemo svoj ugljenični otisak, štitimo biodiverzitet i vrednujemo rad naših poljoprivrednika. Ovom strategijom ekologija konkretno dolazi na naše tanjire.“
Iako izveštaj priznaje uticaj mesa na životnu sredinu, aktivisti su kritikovali vladu zbog korišćenja termina „ograničiti“ umesto „smanjiti“.
Stefani Pjer iz udruženja pacijenata France Assos Santé izjavila je za lokalne medije da je organizacija očekivala „mnogo ambiciozniji plan“.
Da li Francuska odustaje od mesa?
Ipak, Francuzi se poslednjih godina postepeno udaljavaju od kuhinje zasnovane na mesu iz više razloga.
Istraživanje iz 2025. godine, koje je sprovelo udruženje za klimatske promene Le Réseau, pokazalo je da je 52 odsto građana smanjilo konzumaciju mesa u poslednje tri godine. Više od polovine (52 odsto) navelo je rast cena mesnih proizvoda kao glavni razlog.
Zdravlje je kao glavni motiv navelo 38 odsto ispitanika, dok su životna sredina i dobrobit životinja bili faktori za 35, odnosno 33 odsto njih.
Foto: Freepik/KamranAydinov
