Baltičko more ne pokazuje znake poboljšanja kvaliteta, uprkos decenijama napora za njegovo očuvanje.

Baltičko more je već decenijama pod ogromnim pritiskom, jer su ljudske aktivnosti dovele do toga da postane jedna od najvećih „mrtvih zona“ na svetu. Zbog smrtonosne kombinacije klimatskih promena, algi koje troše kiseonik i unutrašnjih ciklusa materije, Baltičko more se bori da „udahne vazduh“, a godine zaštitnih mera, čini se, ne donose očekivane rezultate.

Novi izveštaj Instituta Leibnic za istraživanje Baltičkog mora u Varneemindeu (IOW) poziva na strože upravljanje vodama, upozoravajući da Baltičko more ne može da se oporavi po principu „jednostavnog uzroka i posledice“.

Zašto se Baltičko more guši?

Više od pola veka Baltičko more pati od eutrofikacije. To je proces u kome se sredina prekomerno obogaćuje hranljivim materijama poput azota i fosfora, što izaziva cvetanje algi, smanjenje količine kiseonika i gušenje vodenog sveta. Kada se višak algi razgrađuje, proizvodi velike količine ugljen-dioksida, čime se snižava pH vrednost morske vode i povećava rizik od zakiseljavanja.

Ove hranljive materije uglavnom potiču iz ljudskih aktivnosti, poput đubriva i stajnjaka u poljoprivredi, neprečišćenih ili nedovoljno prečišćenih otpadnih voda i industrijskog otpada, naročito iz prehrambene i hemijske industrije.

Azot iz fosilnih goriva takođe može dospeti u vode procesom koji se naziva atmosferska depozicija. Eutrofikacija često dovodi do stvaranja takozvanih „mrtvih zona“, gde je količina kiseonika toliko mala da ispod površinskog sloja gotovo da nema života.

Kroz zakonodavstvo EU i nacionalne propise, zaštitne inicijative poput Akcionog plana za Baltičko more Helsinške komisije za zaštitu Baltičkog mora (HELCOM) dovele su do značajnog smanjenja zagađenja hranljivim materijama iz ljudskih izvora, prenosi Euronews Green.

Prema podacima IOW-a, od 1980-ih godina opterećenje fosforom u rekama smanjeno je za oko 50 odsto, dok je opterećenje azotom smanjeno za oko 30 odsto. Godine 1995. ukupno opterećenje fosforom u centralnom delu Baltičkog mora prelazilo je 20.000 tona godišnje, ali je do 2017. smanjeno na oko 12.400 tona. Uprkos decenijama napretka, naučnici upozoravaju da do danas nije došlo do „značajnog poboljšanja“ kvaliteta površinskih voda Baltičkog mora.

Zašto mere očuvanja nisu pomogle?

Baltičko more je bočata, visoko slojevita sredina. To znači da je slanije od slatke vode, ali manje slano od tipične morske vode. Takođe je formirano u slojevima, gde se manje slana površinska voda nalazi iznad gušće, slanije vode. Sve to otežava da kiseonik iz atmosfere dospe u dublje slojeve.

„Razgradnja organske materije zato često dovodi do nedostatka kiseonika u dubinama, koje se mogu privremeno provetriti samo retkim dotocima slane vode iz Severnog mora“, navodi se u izveštaju.

Takav retki događaj možda je upravo na pomolu: početkom februara 275 milijardi tona vode izgurano je iz Baltičkog mora, čime je njegov nivo opao za 67 centimetara. Ovaj fenomen izazvali su snažni vetrovi, zona visokog pritiska i odsustvo značajnih atmosferskih frontova.

„Dugotrajni snažni istočni vetrovi koji traju od početka januara potisnuli su vodene mase kroz Danske moreuze ka Severnom moru, što je dovelo do pada nivoa širom basena“, navodi se u objavi Instituta za okeanologiju Poljske akademije nauka.

„Sve dok ova meteorološka konfiguracija traje, voda se ‘zadržava’ na jugoistočnom kraju basena, a lokalni nivoi opadaju.“

Kada se to završi, očekuje se priliv slane, kiseonikom bogate vode iz Severnog mora, što bi potencijalno moglo da oživi mrtve zone sa manjkom kiseonika. Ipak, ti dobici verovatno neće biti trajni.

Da li su klimatske promene krive?

Iako je eutrofikacija Baltičkog mora posledica zagađenja hranljivim materijama, klimatske promene nesumnjivo pogoršavaju situaciju.

Površinske temperature u centralnom Gotlandskom basenu porasle su u proseku za gotovo 2 stepena Celzijusa od 1960. godine. Prema modelima iz nove studije IOW-a, trend zagrevanja primećuje se i u dubljim slojevima vode.

„Pošto toplija voda apsorbuje manje kiseonika od hladne, letnji dotoci imaju manji potencijal da provetre duboke basene Baltičkog mora nego zimski“, dodaje se u izveštaju. U toplijoj vodi kiseonik se brže troši, što povećava verovatnoću nastanka mrtvih zona.

„Prošlost ima dugotrajne posledice“

Fokusiranje samo na smanjenje zagađenja hranljivim materijama zanemaruje dugoročne posledice ciklusa fosfora, koji igra ključnu ulogu u kontinuiranoj eutrofikaciji.

Izveštaj IOW-a navodi da se u uslovima bez kiseonika (anoksija) fosfati oslobađaju iz sedimenta i akumuliraju u vodi. To je uglavnom posledica nedostatka oksidovanih jedinjenja gvožđa, koja bi inače vezivala hranljive materije u sedimentu.

Iako se mnogi nadaju da priliv vode iz Severnog mora može pomoći u uklanjanju fosfata iz vode, istraživači su utvrdili da je tokom zime 2014. uklonjeno samo oko 30 odsto fosfata iz vode, dok je svega oko pet odsto trajno zatrpano u sedimentu.

„Povratna sprega između nedostatka kiseonika i oslobađanja fosfata u dubokim basenima Baltičkog mora menja i fitoplankton u površinskoj vodi“, navodi se u izveštaju. Tokom leta, cvetanje plavozelenih algi teže se uključuje u lanac ishrane. Nakon što odumru, velike količine organske materije tonu na dno Baltičkog mora.

„Time se jedinjenja fosfora prenose u sediment, gde nastavljaju da se akumuliraju i podstiču dalji nedostatak kiseonika kroz proces razgradnje.“ Zbog toga smanjenje zagađenja hranljivim materijama nije dovelo do opadanja njihove koncentracije u moru. U suštini, Baltičko more nosi značajan „dug hranljivih materija“ iz prethodnih decenija ljudskih aktivnosti.

Može li se Baltičko more ikada oporaviti?

Istraživači su istakli četiri ključne strategije upravljanja kako bi Baltičko more ponovo „prodisalo“. To uključuje dosledno dodatno smanjenje zagađenja hranljivim materijama, kao i unapređenje ili obnovu prirodnih obalnih filtera poput laguna, fjordova i estuarija, koji mogu zadržavati hranljive materije i trajno ih vezivati.

„Treba proširiti mere zasnovane na prirodi, poput podsticanja livada morske trave ili namernog uzgajanja mikroalgi radi aktivnog uklanjanja hranljivih materija iz vode“, navodi se u izveštaju. „Grebeni i naselja školjki takođe doprinose tom procesu.“

Izveštaj takođe poziva na proširenje „dugoročnog praćenja i savremenih mernih sistema“, ističući da će novi senzorski sistemi pomoći da se poboljšanja i pogoršanja uoče u ranoj fazi.

Foto: Freepik/Wirestock