Znamo da je Zemlja naš dom, ali retko se zapitamo kako je naša planeta dobila ime. Dok većina planeta u Sunčevom sistemu nosi imena iz antičke mitologije, Zemlja je u tom smislu prilično neobičan izuzetak.

Naime, većinu planeta su imenovali stari Rimljani i Grci po svojim bogovima. Tako su nastali Mercury, Venus, Mars, a kasnije su po istoj logici nazvani i Uranus (otkriven 1781), Neptune (1846) i Pluto (1930), koji je danas klasifikovan kao patuljasta planeta.

Jedina planeta koja ne prati to pravilo jeste upravo ona na kojoj živimo.

Ime koje je nastalo – pod našim nogama

Odgovor na pitanje zašto se Zemlja zove baš tako zapravo je prilično jednostavan. Ljudi su svoju planetu nazvali po tlu po kojem hodaju.

Reč „earth“ u engleskom jeziku znači i zemlju, tlo ili zemlju kao materijal, a potiče od staroengleske reči „eorþe“, koja dalje vodi poreklo iz anglosaksonskog izraza „ertha“. Slične reči postoje i u drugim evropskim jezicima: nemački „Erde“ ili holandski „aarde“.

Sve one imaju isto dvostruko značenje – mogu označavati i zemlju kao tlo, ali i planetu sastavljenu od tog tla.

Drugim rečima, ljudi su jednostavno nazvali svoju planetu onim što su svakodnevno videli pod nogama.

Zemlja je kroz istoriju imala i druga imena

Ipak, „Zemlja“ nije jedino ime koje se koristilo za našu planetu. Stari Rimljani su često govorili „mundus“, reč od koje potiču izrazi poput francuskog le monde ili španskog el mundo – oba znače „svet“.

Stari Grci su koristili i termin „orbis“, jer su među prvima shvatili da planeta nije ravna ploča već sfera. Još jedno ime koje se često pojavljivalo bilo je „terra“, zbog čega i danas koristimo izraze poput „terestrijalno“ ili „ekstraterestrijalno“.

Zašto je na kraju pobedilo baš ime Zemlja, Earth…

Zašto je na kraju upravo ovo ime postalo opšteprihvaćeno ime planete, a ne „terra“, „orbis“ ili neka varijanta „mundusa“, zapravo nije potpuno jasno.

Ne postoji nikakav istorijski zapis o zvaničnoj odluci ili dekretu koji je to odredio. Istoričari pretpostavljaju da je jednostavno reč o navici i jezičkoj konvenciji koja se vremenom ustalila.

Tako je planeta na kojoj živimo ostala jedina u Sunčevom sistemu koja nije dobila ime po bogu – već po običnoj zemlji pod našim nogama.

Foto: Freepik/Frolopiaton Palm