Novi sistemi sidrenja, osmišljeni da zaštite livade morske trave Posidonia, jedan od najvažnijih, ali i najosetljivijih morskih ekosistema Mediterana – testiraju se u blizini Atine.
U Porto Raftiju, prometnoj luci za jahte istočno od grčke prestonice, ronioci postavljaju ekološka sidrišta čiji je cilj da smanje štetu koju tradicionalna sidra prave dok vuku po morskom dnu. Inicijativa je usmerena na Posidonia oceanica, morsku biljku koja se smatra ključnom za zdravlje mediteranskih voda.
Decenijama su sidra koja spuštaju rekreativni čamci kidala guste podvodne livade, čupajući biljke i ostavljajući ožiljke na morskom dnu. Novi sistem treba da pruži bezbedniju alternativu za plovila, a istovremeno zaštiti stanište ispod površine.
Kako funkcioniše ekološki sistem sidrenja?
Profesionalni ronilac Makis Sotiropulos pokazao je postavljanje sistema tako što je izbušio oko tri metra duboko u morsko dno pre nego što je učvrstio konstrukciju sidrišta.
„Povlačimo nagore da bismo ga zaključali na mestu, a zatim pričvršćujemo lanac i plutajuću bovu“, rekao je za agenciju AFP. Kada se sistem postavi, plutajuća bova omogućava brodovima da se bezbedno privežu bez spuštanja sidra koje bi moglo da ošteti morsku travu.
Projekat koordinira grčko Ministarstvo pomorstva i ostrvske politike, koje planira da proširi sistem duž cele obale zemlje. Grčka ima više od 13.000 kilometara obale, a naučnici procenjuju da je oko 70 odsto njenog priobalnog morskog dna prekriveno livadama posidonije.
„Kada uspostavimo nacionalnu mrežu bova za vezivanje, vlasnici plovila moći će brzo i bezbedno da se privežu, a morsko dno neće biti oštećeno“, rekao je za AFP generalni sekretar ministarstva Evangelos Kiriazopulos, prenosi Euronews.
Ključni ekosistem pod pritiskom
Morska trava posidonija ima ključnu ulogu u očuvanju biodiverziteta u Mediteranu. Evropska unija ovaj habitat klasifikuje kao „prioritetni ekosistem“, jer pruža stanište velikom broju morskih vrsta. Naučnici kažu da ove biljke takođe značajno doprinose regulaciji klime.
„Posidonija je jedan od naših najboljih saveznika u borbi protiv klimatskih promena i zaslužuje punu pažnju“, rekla je Marija Salomidi, istraživačica u Helenskom centru za istraživanje mora.
Ove livade „hvataju i skladište ugljenik u svojim rizomima (korenskim stabljikama), proizvode kiseonik, filtriraju i prečišćavaju vodu i podržavaju biodiverzitet“, objasnila je ona. Međutim, ronioci koji prate stanje morskog dna često prijavljuju veliku štetu koju izazivaju sidra.
„Vrlo često sam viđala sidra kako leže na livadama posidonije“, rekla je Rouli Prinijanaki, ronilac i član nevladine organizacije Aegean Rebreath, koja učestvuje u kampanji.
Kada se sidra podignu, često iščupaju čitav korenski sistem biljaka, ostavljajući dugotrajne ožiljke na morskom dnu. Grčka organizacija za prirodnu sredinu i klimatske promene (OFYPEKA) sidrenje opisuje kao „jednu od najvećih pretnji“ za ovu vrstu.
Širenje zaštitnih mera
U poslednjih nekoliko godina u Grčkoj je postavljeno oko 40 ekoloških sidrišta, uglavnom u zaštićenim morskim područjima u Jonskom moru i blizu ostrva Alonisosa.
Međutim, stručnjaci za zaštitu životne sredine kažu da je taj broj i dalje daleko manji od potrebnog tokom vrhunca turističke sezone. „U Alonisosu je postavljeno 15 ekoloških sidrišta, ali to nije dovoljno za hiljade plovila tokom leta“, rekao je Spyridon Josifidis, stručnjak za ribarstvo iz direkcije OFYPEKA za ostrva Sporade.
Istraživači ističu da Grčka mora ubrzati postavljanje ekoloških sidrišta i uvesti snažniju pravnu zaštitu za staništa morske trave.
Atina „mora doneti zakone koji će zaštititi livade morske trave i omogućiti im da se obnove“, rekao je biolog WWF Grčke Vangelis Paravas, navodeći kao primer Balearska ostrva u Španiji i francusku obalu Mediterana.
Prema podacima Helenskog centra za istraživanje mora, problem je posebno izražen u područjima sa intenzivnim turizmom, uključujući delove Jonskog mora, Saronski zaliv i Kiklade. „Broj plovila je porastao, a nema ni dovoljno nadzora ni informisanja“, rekla je Salomidi.
Uprkos izazovima, zvaničnici veruju da bi ekološka sidrišta mogla da pomognu i zaštiti prirode i razvoju održivog turizma.
„Izuzetno je važno razviti mrežu bova za vezivanje širom zemlje, kako bismo zaštitili životnu sredinu, ali i podržali razvoj pomorskog turizma“, rekao je Kiriazopulos.
Foto: Freepik/zenithh
