Naglo povećanje ribljeg fonda u hladnijim vodama zapravo je znak upozorenja, a ne dobra vest, upozoravaju naučnici.
Klimatske promene pogađaju populacije riba jače nego što se ranije mislilo, a jedan varljiv prirodni fenomen možda prikriva stvarne razmere problema. Velika nova studija obuhvatila je gotovo 34.000 populacija riba širom severne hemisfere tokom skoro tri decenije. Rezultati su upečatljivi: na svakih 0,1°C zagrevanja okeana tokom deset godina, broj riba u proseku opada za više od 7 procenata. U nekim slučajevima, taj gubitak može dostići gotovo 20 procenata u jednoj godini.
„Dugoročno gledano, ovo su loše vesti za ribe“, kaže glavni autor studije dr Šahar Čajkin, morski ekolog iz Nacionalnog muzeja prirodnih nauka u Španiji. Studija, zasnovana na podacima iz naučnih istraživanja dna mora širom sveta, objavljena je u časopisu Nature Ecology and Evolution.
Morski toplotni talasi stvaraju „dobitnike i gubitnike“
Istraživači su identifikovali dva različita aspekta zagrevanja okeana koji se često mešaju. Prvi je sporo, postepeno povećanje temperature tokom decenija. Drugi su iznenadni i intenzivni morski toplotni talasi koji su postali češći i jači, prenosi Euronews Green.
Oba su štetna, ali na različite načine.
Postepeno dugoročno zagrevanje predstavlja univerzalnu pretnju. Bez obzira na to gde se populacija riba nalazi – u toplim tropskim morima ili hladnim severnim vodama – kontinuirani rast temperature dovodi do smanjenja njihovog broja.
Morski toplotni talasi su složeniji faktor. Ovi kratkotrajni periodi ekstremne toplote stvaraju privremene dobitnike i gubitnike, u zavisnosti od toga gde se populacija nalazi unutar areala svoje vrste.
Uzmimo za primer evropsku papalinu malu srebrnu ribu koja se prodaje u supermarketima širom kontinenta. Kada toplotni talas pogodi Mediteran, gde papalina već živi blizu najviših temperatura koje može da podnese, njen broj naglo opada. Međutim, isti toplotni talas koji pogodi populaciju papaline kod Norveške može dovesti do porasta broja jedinki, jer iznenadno zagrevanje privremeno pretvara hladno i zahtevno okruženje u pogodnije.
Ribari treba da budu oprezni prema „lažnom zlatu“
Ovo stvara opasnu iluziju. Kada riblji fond naglo poraste u hladnijim severnim regionima tokom toplijih godina, upravljači ribarstvom mogu zaključiti da je stanje stabilno – pa čak i da kvote za ulov mogu biti povećane. Studija jasno upozorava na takav zaključak.
„Ovi dobici su prolazni“, kaže dr Čajkin. „Oni su privremeni.“ Kratkoročni rast nije znak da je populacija zdrava. Istraživači to nazivaju „lažnim zlatom“ – primamljivom pojavom koja prikriva dublji pad. Ako se kvote povećaju na osnovu ovih privremenih skokova, postoji rizik da se već ugrožene populacije dovedu do kolapsa kada se temperature vrate u normalu ili nastave da rastu.
Na duži rok, istraživači su utvrdili da nema trajnih pobednika. Bez obzira na to da li populacije riba žive u toplim ili hladnim vodama, očekuje se da će kontinuirano zagrevanje okeana svuda smanjivati njihov broj. Privremeni rast koji beleže severne populacije neće potrajati.
Ono što danas izgleda kao dobra vest za ribe u hladnijim vodama verovatno neće ostati tako. Zasnivanje politika na tim kratkotrajnim dobicima, upozorava studija, može dovesti do još težih posledica u budućnosti.
Foto: Freepik
