Zemlja rizikuje da izgubi oko 20 odsto svojih plaža do 2050. i 45 odsto do 2100. godine, prema nedavnom izveštaju. Italija ima više od 8.000 kilometara obale, od dugih peščanih plaža do upečatljivih stenskih formacija. Međutim, erozija ovih prirodnih lepota sada predstavlja kritičnu ekološku krizu.

Desetine opština sada rade na intervencijama i postavljaju infrastrukturu u pokušaju da uspore ovaj proces. Ali kako klimom izazvani ekstremni vremenski uslovi postaju sve jači, da li se Italija suočava sa borbom koju ne može da dobije?

Brza erozija italijanske obale

Do 2050. godine, verovatno će jedna petina površine italijanskih plaža biti gotovo potpuno potopljena, navodi se u izveštaju Univerziteta „La Sapienza“ u Rimu iz 2024. godine.

Regije Sardinija, Kampanija, Lacio i Apulija će, prema studiji, izgubiti više od polovine svojih uređenih plaža.

„Rastuće temperature, porast nivoa mora i sve češći ekstremni vremenski događaji menjaju obalne pejzaže, posebno u niskim područjima, i utiču na život miliona ljudi“, navode istraživači.

„U tom kontekstu, peščane obale i plaže su posebno ranjive i izuzetno dragocene, jer predstavljaju vrlo složene ekosisteme od velikog ekološkog, društvenog i ekonomskog značaja.“

Istovremeno, litice i stenske obale izložene su snažnim olujnim talasima i klizištima.

Ranije ove godine, nakon nekoliko dana lošeg vremena, čuvena stenska formacija „Luk ljubavnika“ u Pulji srušila se u more na Dan zaljubljenih.

Barijere i potopljeni grebeni štite plaže

Oštećenje obale ugrožava ekosisteme, turizam i ekonomske aktivnosti, kao i priobalna naselja i infrastrukturu.

Opštine širom zemlje mobilisale su se kako bi zaštitile obalna područja.

Gotovo petina italijanske obale sada je opremljena čvrstim zaštitnim strukturama, prema izveštaju Italijanskog višeg instituta za zaštitu i istraživanje životne sredine (ISPRA). To uključuje talase – barijere koje se postavljaju okomito na obalu i ograničavaju kretanje sedimenta – kao i potopljene grebene koji usporavaju talase i olujne udare.

U februaru je južni region Pulje saopštio da je odobrio prve strukturne mere za borbu protiv erozije obale, izdvojivši oko 16 miliona evra za projekte.

„Ova odluka dolazi u trenutku kada ekstremni vremenski uslovi i snažni olujni talasi vraćaju krhkost italijanskih obala u centar nacionalne debate“, navodi se u saopštenju.

Prema najnovijem izveštaju ISPRA o hidrogeološkoj nestabilnosti, između 2006. i 2020. godine Pulja je izgubila 31 kilometar obale, što je jedan od najvećih gubitaka u zemlji.

Nove mere uključuju postavljanje potopljenih barijera koje usporavaju talase koji udaraju o obalu i sprečavaju kretanje sedimenta.

U regionu Emilija-Romanja, obala je poznata po dugim peščanim plažama sa brojnim klubovima i restoranima.

Nakon olujnih talasa poslednjih godina koji su ubrzali eroziju, vlasti su izdvojile 19 miliona evra za obnovu oštećenih morskih bedema, rekonstrukciju dina i uklanjanje nanosa sa obala.

Potreba za nacionalnim planom

Iako zaštitne strukture čuvaju određene delove obale, njihov širi uticaj na okolna područja može biti štetan.

Kako ističe ISPRA u svom izveštaju, „ova rešenja ograničavaju uticaje na pojedinačne lokacije, ali istovremeno ograničavaju prirodno obnavljanje plaža duž čitavih obalnih pojaseva, blokirajući transport sedimenta duž obale“.

Njihovo postavljanje može dovesti do toga da susedne plaže ostanu „gladne“ materijala koji ih obnavlja, prenosi Euronews.

„Kako bi se izbegli ovi efekti na obalu, veštačko obnavljanje plaža i/ili razvoj dina često su poželjniji od tvrdih struktura“, navodi se u smernicama Evropske unije za klimatske adaptacije (Climate ADAPT).

U regionu Marke, na primer, primenjuju se „meke“ mere zajedno sa čvrstim strukturama.

U opštini Sirolo korišćeno je oko 156.000 m³ peska i šljunka za obnavljanje plaže duž obale duge 1.200 metara u zalivu San Mičele. U opštini Numana uklonjen je talasobran severno od naselja, a oko 172.000 m³ peska i šljunka korišćeno je za obnovu 1.500 metara obale.

Kako porast nivoa mora i ekstremni vremenski događaji poput ciklona Hari postaju „nova normalnost“, stručnjaci pozivaju na sveobuhvatniji pristup zaštiti italijanske obale.

„Poznavanje i integrisanje postojećih struktura i delova obale pogođenih ovim intervencijama u buduća istraživanja sada je ključno za primenu efikasnijih alata, poput koordinisanog planiranja i lokalnih mera, najčešće obnavljanja plaža“, zaključuje ISPRA u svom izveštaju.

Foto: Freepik/ripato