Istraživači iz Južne Koreje otkrili su da jedna bakterija koja se prirodno nalazi u kimčiju, tradicionalnom fermentisanom jelu, može da veže čestice nanoplastike u crevima i podstakne njihovo izbacivanje iz organizma. Iako su rezultati obećavajući, istraživanje je za sada sprovedeno samo na životinjama.
Plastika je postala sastavni deo svakodnevice, ali poslednjih godina naučnici sve više upozoravaju na prisustvo mikroplastike i nanoplastike u vodi, hrani, pa čak i u ljudskom organizmu.
Zbog svoje izuzetno male veličine, nanoplastične čestice mogu da dospeju u različite organe, zbog čega istraživači širom sveta tragaju za načinima da smanje njihovo zadržavanje u telu. Najnovija studija iz Južne Koreje ukazuje da bi jedno tradicionalno fermentisano jelo moglo da bude deo rešenja.
Tajna je u bakteriji iz kimčija
Reč je o kimčiju, jednom od najpoznatijih jela korejske kuhinje, koje nastaje fermentacijom povrća, najčešće kineskog kupusa, uz dodatak soli, belog luka, đumbira i začina.
Naučnici iz Svetskog instituta za kimči (World Institute of Kimchi) proučavali su bakteriju Leuconostoc mesenteroides CBA3656, koja se prirodno razvija tokom procesa fermentacije. Njihovi rezultati pokazali su da ova bakterija ima sposobnost da se veže za nanoplastične čestice u crevima.
Do 87 odsto vezivanja nanoplastike u laboratoriji
U laboratorijskim uslovima bakterija je pokazala sposobnost vezivanja čak 87 odsto testiranih nanoplastičnih čestica. Ono što je posebno privuklo pažnju istraživača jeste činjenica da je bakterija zadržala značajnu efikasnost i u uslovima koji oponašaju ljudski digestivni sistem, gde je stopa vezivanja iznosila 57 odsto.
Prema autorima studije, ćelijski zid bakterije funkcioniše poput svojevrsnog „magneta“, vezujući sitne plastične čestice i sprečavajući njihovo dalje zadržavanje u organizmu.
Šta su pokazali eksperimenti na životinjama
Istraživači su potom sproveli testiranje na miševima. Životinje koje su dobijale bakteriju Leuconostoc mesenteroides CBA3656 putem ishrane izbacivale su više nego dvostruko veću količinu nanoplastike putem stolice u poređenju sa kontrolnom grupom.
Ovi rezultati ukazuju na mogućnost da bakterija ne samo da vezuje nanoplastiku, već i podstiče njeno uklanjanje iz digestivnog sistema pre nego što dospe u druge delove organizma.
Stručnjaci pozivaju na oprez
Ipak, naučnici naglašavaju da rezultati ne znače da konzumiranje kimčija automatski uklanja plastiku iz ljudskog tela.
Studija je sprovedena na miševima, a još nije potvrđeno da isti efekti postoje kod ljudi. Pored toga, nije svaki kimči bogat istom količinom ili vrstom bakterija korišćenih u istraživanju. Zbog toga su neophodna dodatna klinička ispitivanja pre nego što se donesu konačni zaključci.
Zašto su mikroplastika i nanoplastika sve veći problem
Mikroplastika i nanoplastika nastaju raspadanjem većih plastičnih proizvoda. Naučnici su ih do sada pronašli u vodi za piće, morskim plodovima, soli, pa čak i u ljudskoj krvi i tkivima.
Iako se još istražuju dugoročne posledice po zdravlje, interesovanje za metode koje bi mogle da smanje njihovo prisustvo u organizmu ubrzano raste. Novo istraživanje sugeriše da bi fermentisana hrana i određene probiotske bakterije u budućnosti mogle da imaju važnu ulogu u tom procesu.
Foto: Unsplash/Maryam Sicard
