Dok Francusku pogađaju rekordni toplotni talasi, širom zemlje raste potražnja za jednim neobičnim, ali jeftinim proizvodom – mlevenom kredom poznatom kao Blanc de Meudon.
Ovaj materijal, koji se inače koristi u farbarstvu i čišćenju, postao je viralno rešenje za borbu protiv visokih temperatura u domovima, školama i kancelarijama.
Kako kreda hladi prostor?
Mešavina kredaste supstance i vode nanosi se direktno na staklene površine, najčešće prozore, gde formira beli, zamućeni sloj. Taj sloj propušta deo svetlosti, ali istovremeno reflektuje značajan deo sunčeve toplote.
Na taj način, prostorije ostaju primetno hladnije, a naučna istraživanja potvrđuju da svetle površine mogu smanjiti temperaturu u unutrašnjosti objekta za nekoliko stepeni.
Nauka iza „belih prozora“
Princip se zasniva na jednostavnoj fizici – svetle površine odbijaju sunčevu svetlost, dok tamne upijaju toplotu. Ovo se već koristi u arhitekturi kroz tzv. „cool roofing“ sisteme, odnosno krovove obojene u belo ili premazane reflektivnim materijalima.
Specijalne reflektivne boje mogu da smanje unutrašnju temperaturu i za nekoliko stepeni, zahvaljujući procesu poznatom kao radijaciono hlađenje, koji omogućava odbijanje i rasipanje toplote.
Neka istraživanja pokazuju da posebno razvijene ultra-bele boje mogu reflektovati i do 98% sunčeve svetlosti, dok kombinacije sa drugim materijalima dodatno pojačavaju efekat hlađenja.
Zašto baš kreda?
Kreda sadrži kalcijum-karbonat, materijal koji ima visoku reflektivnu moć i dobro odbija UV i infracrveno zračenje – deo sunčevog spektra koji najviše doprinosi zagrevanju prostora.
Zbog toga se slične čestice već koriste u razvoju naprednih „cooling“ premaza za zgrade i tekstil.
Ipak, stručnjaci upozoravaju da upotreba kredne smese u zatvorenim prostorima može imati i određene rizike, pre svega udisanje čestica prašine.
Viralni trend i nestašice u Francuskoj
Prema navodima francuskih medija, popularnost ovog trika dovela je do nestašica u prodavnicama, jer građani masovno kupuju Blanc de Meudon kako bi rashladili svoje domove.
Proizvod se tradicionalno koristio za dekoraciju izloga ili u plastenicima, ali je zahvaljujući društvenim mrežama postao kućni „uradi sam“ alat protiv vrućine.
Neke škole su ga već primenile na prozorima, iako zvaničnici upozoravaju da ovo nije trajno rešenje, već samo privremena pomoć tokom ekstremnih temperatura.
Jednostavno, jeftino – ali ne i dugoročno rešenje
Prednost ovog pristupa je njegova niska cena i jednostavna primena, posebno u poređenju sa klima uređajima koji troše energiju i dodatno zagrevaju okolinu.
Slični koncepti već se koriste širom Mediterana, gde su bele kuće i reflektivne površine tradicionalan način borbe protiv vrućina.
Istraživanja pokazuju da bi masovnija primena „cool roof“ sistema mogla značajno da smanji temperaturu u urbanim sredinama i doprinese smanjenju broja smrtnih slučajeva tokom toplotnih talasa.
Alternativni eksperimenti: čak i jogurt na prozorima
Zanimljivo je da naučnici testiraju i druge neobične metode hlađenja, uključujući premazivanje prozora jogurtom, što je u eksperimentima smanjivalo unutrašnju temperaturu i do nekoliko stepeni – iako uz prilično neprijatan početni miris.
Foto: Unsplash/Lorin Both/Michael T
