Prvi bodi, omiljena zekica ili pidžama koju je dete nosilo retko kada završe u smeću. Najčešće godinama stoje u kutijama, kao uspomena koju je teško baciti. Jedan domaći brend pokazuje da takvi komadi mogu da dobiju potpuno novu svrhu i postanu deo održivijeg načina života.

Održivost se često vezuje za velike industrijske promene, reciklažu ili smanjenje otpada, ali ona počinje i mnogo bliže, u našim domovima. Svaki predmet koji dobije drugi život znači jedan manje proizveden proizvod, manje tekstilnog otpada i racionalnije korišćenje resursa.

Na toj ideji zasniva se deo priče domaćeg brenda Kloopko, koji od garderobe koju su deca prerasla izrađuje ćebad, jastuke i druge personalizovane proizvode. Umesto da uspomene ostanu zaboravljene u kutijama, one nastavljaju da žive kroz predmete koji se svakodnevno koriste.

Održivost može da bude i lična

Osnivačica brenda Irena Simović nije planirala da gradi priču o održivosti. Sve je počelo iz želje da napravi nešto lepo za svoju porodicu, a kako su pristizale prve porudžbine, shvatila je da roditelji traže mnogo više od dekorativnog proizvoda.

„Vremenom sam shvatila da roditelji ne traže samo proizvod, već uspomenu i emociju. Tako je hobi prerastao u posao koji traje već skoro deset godina“, kaže Irena.

Kako se razvijao brend, razvijali su se i proizvodi, često upravo na osnovu razgovora sa kupcima i njihovih potreba. Jedna od njih bila je i želja da se sačuvaju prvi komadi garderobe koji nose posebnu emotivnu vrednost.

Drugi život tekstila umesto novih kupovina

Tekstilni otpad jedan je od najvećih izazova modne industrije, a produženje životnog veka postojećih materijala smatra se jednim od najefikasnijih načina za smanjenje njegovog uticaja na životnu sredinu.

U Kloopku upravo taj princip dobija vrlo ličnu dimenziju. Garderoba koju su bebe odavno prerasle ne završava među odloženim stvarima, već postaje novi proizvod koji porodica nastavlja da koristi.

„Kada na proizvodu stoji ime deteta ili kada je napravljen od garderobe koju je dete nosilo kao beba, on prestaje da bude običan predmet. Postaje uspomena koja ostaje u porodici godinama“, ističe osnivačica brenda.

Takav pristup pokazuje da cirkularna ekonomija ne mora da podrazumeva samo industrijska rešenja. Nekada je dovoljno pronaći novu namenu onome što već posedujemo.

Ručni rad kao održiviji izbor

Pored ponovne upotrebe materijala, važan deo priče čini i sama proizvodnja. Svaki proizvod izrađuje se ručno, uz pažljivo birane materijale i bez masovne proizvodnje karakteristične za industrijski tekstil.

„Biramo materijale koje bismo bez razmišljanja koristili i za svoju decu. Smatram da se kvalitet vidi i oseća, a upravo zbog toga nam se kupci vraćaju“, kaže Irena.

Kada proizvod traje duže i izrađen je tako da može da se koristi godinama, smanjuje se potreba za čestom zamenom i novom kupovinom. Upravo je dugotrajnost jedan od osnovnih principa održive potrošnje.

Emocija kao razlog da stvari traju

Jedan od razloga zbog kojih mnogi predmeti brzo završe kao otpad jeste to što ih lako zamenjujemo novim. Personalizovani proizvodi funkcionišu drugačije – oni imaju priču zbog koje ih ljudi čuvaju mnogo duže.

„Kada vide gotovo ćebe ili jastuk, reakcije su često veoma emotivne. Neretko dobijemo poruke da su zaplakali kada su otvorili paket“, kaže ona.

Upravo ta emotivna vrednost produžava životni vek proizvoda. Umesto da bude prolazna kupovina, on postaje deo porodične istorije i često se čuva za naredne generacije.

„Najlepši kompliment koji možemo da dobijemo jeste kada nam kupci kažu da će jednog dana taj proizvod sačuvati za svoju decu ili unuke“, zaključuje Irena.

Održivost nije samo reciklaža

Priča Kloopka pokazuje da održivost nije isključivo pitanje tehnologije ili velikih ekoloških projekata. Ona može da počne i od jednog komada garderobe kojem ćemo dati novu vrednost, umesto da ga odložimo.

Jer, možda je upravo najbolji primer cirkularne ekonomije onaj u kojem predmet ne dobija samo novi oblik, već nastavlja da nosi istu priču – kroz generacije koje dolaze.

Foto: Lazar Novaković