Kada govorimo o održivosti, najčešće prvo pomislimo na klimatske promene, energiju, otpad i zaštitu prirode. Međutim, održivost ima i svoju društvenu stranu – a jedno od njenih ključnih pitanja jeste rodna ravnopravnost. Malo je ljudi koji su tokom prethodnih decenija toliko snažno uticali na način na koji o tom pitanju govorimo kao američka novinarka i aktivistkinja Gloria Steinem.

Steinem je više od šest decenija bila jedna od najprepoznatljivijih figura pokreta za prava žena. Njena karijera počela je u novinarstvu, u vremenu kada su žene u redakcijama teško dobijale prostor za ozbiljne političke i društvene teme. Umesto da prihvati granice koje su joj bile postavljene, Steinem je počela da ih pomera – prvo kroz novinarstvo, a zatim i kroz aktivizam.

Jedan od njenih najpoznatijih novinarskih poduhvata dogodio se 1963. godine, kada je radila pod prikrivenim identitetom u Playboy Clubu u Njujorku kako bi istražila uslove rada žena koje su tamo bile zaposlene. Tekst je otvorio pitanje položaja žena na radnom mestu i pokazao kako se iza slike glamura mogu kriti niske zarade, diskriminacija i nejednak tretman.

Nekoliko godina kasnije, Steinem je postala jedna od važnih figura feminističkog pokreta druge polovine 20. veka. Godine 1972. bila je među osnivačicama magazina Ms., publikacije koja je feminističke teme dovela u širi javni prostor. Iste godine učestvovala je i u osnivanju National Women’s Political Caucus, organizacije čiji je cilj bio veće političko učešće žena.

Njena borba se nije svodila samo na veće prisustvo žena u politici ili medijima. Steinem je govorila o širokom spektru pitanja – od diskriminacije i nasilja nad ženama do ekonomskih mogućnosti, reproduktivnih prava i ravnopravnog učešća u donošenju odluka.

Upravo tu njen rad dobija širi značaj i iz današnje ESG perspektive.

Od feminističke borbe do pitanja održivosti

Rodna ravnopravnost danas nije samo tema društvenih pokreta. Ona je deo šireg globalnog razgovora o održivom razvoju.

U okviru Cilja održivog razvoja 5 Ujedinjenih nacija, rodna ravnopravnost obuhvata eliminisanje diskriminacije i nasilja nad ženama, ravnopravno učešće u političkom i ekonomskom životu, jednake mogućnosti za liderstvo, kao i ravnopravniji odnos prema neplaćenom radu i brizi o domaćinstvu. UN pritom naglašava da rodna ravnopravnost nije samo pitanje ljudskih prava već i jedan od temelja održivog razvoja.

To je važno i za kompanije. Kada se govori o društvenom aspektu ESG-a, pitanja poput jednakih mogućnosti za zapošljavanje i napredovanje, razlike u zaradama, zastupljenosti žena na rukovodećim pozicijama, bezbednosti na radnom mestu i usklađivanja poslovnog i privatnog života postaju deo odgovornosti organizacija.

Zato je priča o Gloriji Steinem i danas aktuelna. Ona je još pre više decenija insistirala na tome da ravnopravnost ne može da znači samo da pojedinačna žena dobije priliku. Potrebno je menjati sistem koji određuje ko dobija priliku, ko donosi odluke i čiji se rad vrednuje.

„Feminizam se nikada nije odnosio na to da jedna žena dobije posao. Reč je o tome da život bude pravedniji za žene širom sveta“, govorila je Steinem.

Ta ideja se dobro uklapa u savremeni koncept održivosti: nije dovoljno da nekoliko pojedinaca napravi uspeh uprkos sistemskim preprekama. Dugoročno održiv sistem podrazumeva da prepreke budu prepoznate i uklonjene.

Šta ostaje posle šest decenija borbe?

Steinem je 2021. godine dobila Nagradu Princeze od Asturije za komunikaciju i humanistiku. Žiri je tada njen rad opisao kao jednu od pokretačkih snaga velike društvene promene, ističući njen višedecenijski doprinos promociji jednakosti kao jedne od temeljnih vrednosti čovečanstva.

Njena karijera pokazuje i koliko važnu ulogu mogu da imaju mediji u društvenim promenama. Steinem je koristila novinarstvo ne samo da izveštava o problemima već i da pitanja koja su dugo bila potiskivana uvede u javnu debatu.

To je možda i jedna od najvažnijih lekcija njenog rada. Promena često počinje tako što neko postavi pitanje koje se ranije smatralo neprijatnim, nevažnim ili „privatnim“. Kada takva pitanja postanu deo javnog razgovora, institucije, kompanije i društvo više ne mogu tako lako da ih ignorišu.

Danas, kada se o rodnoj ravnopravnosti govori kroz ESG izveštaje, ciljeve održivog razvoja, politike kompanija i pokazatelje zastupljenosti žena, lako je zaboraviti da su iza tih pojmova decenije konkretne borbe i ljudi koji su ih učinili vidljivim.

Gloria Steinem je svoj život posvetila tome da ravnopravnost ne ostane samo ideja, već princip po kojem se uređuju društvo, radno mesto i institucije. Preminula u 92. godini, ostavljajući iza sebe nasleđe koje i danas podseća da nema održivog društva bez jednakih mogućnosti za sve.

Pitanje koje je ostavila budućim generacijama nije samo koliko je žena danas na mestima moći, već i koliko smo promenili sistem koji određuje ko do tih mesta uopšte može da dođe.

Foto: Magnific/YouTube/screenshot/The View