Pčele su ključne za oprašivanje biljaka, ali ekstremno visoke temperature mogu ozbiljno da ih iscrpe. Kako leta postaju sve toplija, pčele troše više energije na rashlađivanje, teže pronalaze hranu, a posledice se mogu osetiti i na biljkama i poljoprivredi.
Visoke temperature ne utiču samo na to koliko su pčele aktivne. Istraživanja pokazuju da toplotni talasi mogu da promene kvalitet polena kojim se hrane, dok biljke tokom velikih vrućina mogu proizvoditi manje cvetova, nektara i polena.
Za pčele tako nastaje svojevrsni začarani krug: što je toplije, teže im je da pronađu dovoljno hrane, a istovremeno je i same hrane manje.
Kako se pčele rashlađuju?
Kada temperatura u košnici postane previsoka, pčele radilice zajedno pokušavaju da je ohlade. Donose vodu i raspoređuju je po saću, a zatim mašu krilima kako bi podstakle njeno isparavanje.
Bumbari takođe koriste mahanje krilima za rashlađivanje gnezda. Međutim, većina svetskih vrsta pčela su samotnjačke i nemaju koloniju koja može da im pomogne u regulisanju temperature.
Za njih ekstremne vrućine mogu biti posebno opasne. Ako odrasla jedinka postane pregrejana, može izgubiti kontrolu nad mišićima i više ne biti u stanju da se kreće.
Visoke temperature mogu uticati i na razmnožavanje. Kod mužjaka pčela ekstremna toplota može oštetiti spermatozoide i smanjiti plodnost.
Toplota remeti i oprašivanje
Kada je prevruće, pčele mogu odlučiti da ne napuštaju gnezdo u potrazi za hranom. To znači manje poseta cvetovima, a samim tim i manje oprašivanja.
Problem dodatno komplikuju klimatske promene. Toplije zime i proleća mogu dovesti do toga da biljke procvetaju ranije, dok se pčele ne aktiviraju u isto vreme. Tako dolazi do svojevrsnog nesklada između biljaka i njihovih oprašivača.
Kako se prosečne temperature povećavaju, neke vrste pokušavaju da se pomere ka hladnijim područjima. Međutim, istraživanja pokazuju da se pojedine vrste bumbara ne pomeraju dovoljno brzo ka severu ili na veće nadmorske visine, zbog čega mogu ostati zarobljene u staništima koja postaju prevruća za njih.
Klimatske promene tako predstavljaju jednu od najvećih pretnji pčelama, zajedno sa gubitkom staništa i upotrebom pesticida.
Kako možemo da pomognemo pčelama?
Dobra vest je da i mali prostori mogu da budu korisni. U dvorištu, bašti ili čak na terasi možemo napraviti mala mikroklimatska utočišta koja pčelama pružaju hlad, hranu i vodu.
Jedan od najboljih načina je sadnja različitih biljaka koje cvetaju u različitim periodima. Drveće, žbunje, trajnice i jednogodišnje biljke mogu pčelama obezbediti hranu tokom većeg dela sezone.
Tokom vrelih dana posebno je važna hladovina. Istraživanja pokazuju da pčele i drugi oprašivači pri visokim temperaturama češće biraju cvetove koji se nalaze u senci.
Važno je obezbediti i vodu, ali na bezbedan način. Umesto duboke posude, bolje je koristiti plitku posudu sa kamenčićima na koje pčele mogu da slete i sa kojih mogu da piju, bez rizika od utapanja. Za samotnjačke pčele korisno je ostaviti i delove zemljišta u hladu, jer mnoge od njih svoja gnezda prave upravo u zemlji.
Na kraju, što je stanište raznovrsnije, to je korisnije za pčele. Kombinacija hlada, cvetnih biljaka i bezbednog pristupa vodi može im pomoći da lakše prebrode najtoplije dane.
A pomoć ne mora da se zaustavi u jednom dvorištu. Ako više ljudi u komšiluku zasadi različite biljke koje cvetaju u različitim periodima, može nastati mnogo veće i kvalitetnije utočište za pčele i druge oprašivače.
Foto: Unsplash/ARTHUR YAO
