Od školskih dvorišta do stanica metroa, kompaktni senzori omogućavaju praćenje kvaliteta vazduha na mestima koja su ranije bila teško dostupna.
Zagađenje vazduha i dalje je jedan od najvećih rizika po zdravlje ljudi širom sveta. Ipak, zahvaljujući novoj generaciji malih i prenosivih senzora, sve je lakše pratiti kako se kvalitet vazduha menja tokom dana i to na mestima koja ranije nisu mogla jednostavno da budu obuhvaćena merenjima.
Jedan od primera dolazi iz Londona, gde je kvalitet vazduha poslednjih godina poboljšan, između ostalog zahvaljujući strožim pravilima za saobraćaj.
Nezavisna analiza stručnjaka sa Imperial College London pokazala je da je uvođenje zone sa ultra niskim emisijama, poznate kao ULEZ, doprinelo smanjenju nivoa finih čestica PM2.5 za 31 odsto u spoljnim delovima Londona, dok je koncentracija azot-dioksida, gasa povezanog sa saobraćajem, smanjena za 27 odsto na nivou čitavog grada.
Međutim, kvalitet vazduha nije isti tokom celog dana. Menjaju se koncentracije različitih zagađivača, ali i ozona, polena i drugih čestica.
Senzori tamo gde veliki uređaji ne mogu
Upravo zato sve veću ulogu imaju kompaktni senzori za praćenje kvaliteta vazduha. Iako njihova cena i dalje može da bude visoka, oni su znatno manji i fleksibilniji od tradicionalne opreme za merenje.
Dr Kejla Šulte, istraživačica društvenih i ekoloških tehnologija na Imperial College Londonu, u svom radu koristi ručni uređaj za merenje crnog ugljenika – zagađivača koji nastaje sagorevanjem materijala poput drveta i uglja.
Ovakvi uređaji već su deo londonske mreže za praćenje kvaliteta vazduha Breathe London.
Njihova najveća prednost je upravo veličina. Za razliku od velikih i složenih mernih stanica, mali senzori mogu da se postave na mnogo različitih lokacija – uključujući i londonski metro, gde istraživači sada mogu detaljnije da prate kvalitet vazduha.
To otvara mogućnost da se zagađenje meri upravo u zajednicama koje su mu najviše izložene.
Podaci postaju dostupni građanima
Samo prikupljanje podataka, međutim, nije dovoljno. Važno je i da ljudi mogu lako da ih razumeju i koriste.
Podaci o kvalitetu vazduha često su predstavljeni kroz složene grafikone i stručne pokazatelje koji nisu jednostavni za svakodnevno praćenje. Zbog toga istraživači sve više rade direktno sa lokalnim zajednicama kako bi merenja postala dostupnija i razumljivija.
Jedan od takvih projekata je AWAIR, kroz koji su u nekoliko londonskih naselja postavljeni javni displeji koji prikazuju podatke o kvalitetu vazduha. Uređaji se napajaju solarnom energijom, a informacije su predstavljene tako da ih građani mogu lako razumeti.
I škole su uključene u ovakve projekte. Učenici učestvuju u aktivnostima tokom kojih sami osmišljavaju načine za prikazivanje podataka o zagađenju, čime se istovremeno upoznaju sa problemima životne sredine.
Od merenja do pametnijih gradova
Razvoj malih senzora mogao bi značajno da promeni način na koji gradovi prate zagađenje. Umesto nekoliko velikih mernih stanica, mreža manjih uređaja može da pruži mnogo detaljniju sliku o tome gde, kada i koliko se kvalitet vazduha menja.
Podaci se mogu povezivati sa digitalnim platformama i aplikacijama, pa građani mogu da prate stanje vazduha gotovo u realnom vremenu.
Takav pristup ne pomaže samo istraživačima. Precizniji podaci mogu gradovima da omoguće da bolje prepoznaju problematične lokacije, planiraju mere za smanjenje zagađenja i informišu građane o stanju životne sredine.
Mali senzori tako postaju važan deo šire promene, od pukog merenja zagađenja ka gradovima koji svoje odluke zasnivaju na dostupnim podacima.
Foto: Magnific/loffild
