Ako postoji nešto oko čega se većina ljudi može složiti, čak i kada za to imaju različite razloge, onda je to da testiranje na životinjama nije dobro rešenje. To će reći aktivisti za prava životinja, političari sa obe strane političkog spektra, ali i američka Agencija za hranu i lekove (FDA), koja od 2022. godine sve više podstiče razvoj alternativa ovoj praksi.
Testiranje na životinjama nije samo etički problem. Ono je i skupo, dugotrajno i često nepouzdano kada je cilj da se utvrdi bezbednost i efikasnost lekova kod ljudi. Na primer, lek koji deluje kao potencijalni tretman za određenu bolest kod pacova ne mora nužno imati isti efekat kod ljudi, jednostavno zato što ljudi nisu pacovi.
Klinička ispitivanja mogu koštati desetine miliona dolara, a oko 90 odsto lekova ne uspe da dobije odobrenje FDA. Taj procenat se decenijama gotovo nije promenio, između ostalog zbog ograničenja postojećih modela istraživanja, uključujući testiranje na životinjama i pojedinačnim ćelijama.
Biotehnološka kompanija Vivodyne veruje da bi njena tehnologija mogla da pomogne u smanjenju, a dugoročno možda i potpunom napuštanju testiranja na životinjama, uz istovremeno ubrzanje razvoja lekova i povećanje njihove efikasnosti.
Kompanija je nedavno otvorila najveći „biološki data centar“ na svetu, u blizini San Franciska, gde uz pomoć veštačke inteligencije sprovodi eksperimente na laboratorijski uzgojenim ljudskim tkivima.
Kako funkcioniše?
U 12 robotskih mini-laboratorija kompanija koristi ljudske ćelije za uzgoj više od 20 različitih vrsta ljudskih tkiva organa. Ona se razvijaju na takozvanim „biološkim čipovima“ i mogu dostići veličinu veću od uobičajenih medicinskih biopsija.
Ta tkiva mogu sama da formiraju strukture koje sadrže krvne sudove, ćelije imunog sistema i neke funkcije karakteristične za stvarne organe.
Automatizovani sistem zatim na tim tkivima sprovodi hiljade eksperimenata koje osmišljava veštačka inteligencija. Testiraju se i zdrava i bolesna tkiva kako bi se utvrdilo kako reaguju na različite lekove i terapije.
Na taj način nastaje svojevrsni automatizovani ciklus eksperimentisanja koji bi trebalo da pomogne istraživačima da preciznije predvide koliko će neki lek biti bezbedan i efikasan kod ljudi.
Nova generacija testiranja lekova
Vivodyne nije jedina kompanija koja razvija tehnologiju poznatu kao „organ na čipu“. Najmanje 20 drugih biotehnoloških kompanija takođe radi na sličnim platformama.
Ono što Vivodyne izdvaja jeste obim istraživanja.
Njihov biološki data centar može da sprovede kontrolisana ispitivanja na više od tri miliona ljudskih tkiva godišnje. To je dvostruko više od ukupnog kapaciteta svih kliničkih ispitivanja u SAD, a do 1.000 puta više od obima sličnih platformi.
Kompanija već sarađuje sa nekoliko velikih farmaceutskih proizvođača i veruje da bi njen sistem zasnovan na veštačkoj inteligenciji mogao ne samo da ubrza otkrivanje novih lekova, već i značajno proširi naše razumevanje ljudske biologije.
Ideja je da se biološki procesi učine dovoljno merljivim i predvidivim da mogu da se analiziraju uz pomoć računarskih modela.
Da li će laboratorijske životinje postati prošlost?
Za sada – ne.
Direktor kompanije Vivodyne Andrei Georgescu ističe da će testiranje na životinjama još neko vreme biti deo razvoja lekova. Ipak, smatra da bi nove metode mogle brzo da postanu dominantne ukoliko pokažu da daju pouzdanije rezultate.
Ako se tehnologije poput „organa na čipu“ pokažu uspešnim, razvoj lekova mogao bi da dobije model koji je istovremeno brži, precizniji i bliži stvarnoj ljudskoj biologiji, uz smanjenje potrebe za eksperimentima na životinjama.
To bi značilo promenu koja ne bi bila važna samo za dobrobit životinja, već i za farmaceutsku industriju i razvoj novih terapija.
Foto: Unsplash
