Indonezija se suočava sa najtežom sezonom šumskih požara u poslednjih deset godina, dok se gust, toksični dim širi regionom i ugrožava zdravlje miliona ljudi. Na ostrvima Kalimantan i Sumatra nebo je poprimilo narandžastu boju, a kvalitet vazduha dostigao je nivo opasan po zdravlje.
Dim je prešao granice Indonezije, zaklonio panoramu Singapura i doveo do zatvaranja pojedinih škola u Maleziji. Istovremeno raste nezadovoljstvo zbog kompanija optuženih za paljenje zemljišta, ali i zbog nedovoljno efikasnog odgovora nadležnih institucija.
Ovogodišnji požari posebno su intenzivni zbog neuobičajeno snažnog El Ninja, prirodnog klimatskog fenomena koji utiče na vremenske prilike širom sveta.
Prema podacima nezavisne platforme za praćenje šuma Nusantara Atlas, u Indoneziji su zabeležena 1.043.377 žarišta požara, dok je vatrom zahvaćeno ukupno oko 900.000 hektara zemljišta.
Paljenje zemljišta kao jeftin način pripreme za poljoprivredu
Veliki broj požara u indonežanskim šumama i tresetištima povezuje se sa praksom uklanjanja vegetacije paljenjem, poznatom kao slash and burn.
Ovu metodu tradicionalno su koristili lokalni poljoprivrednici kako bi pripremili zemljište za nove useve. Međutim, danas se mnogi požari povezuju sa komercijalnom poljoprivredom, gde se vatra koristi na znatno većim površinama, zbog čega ju je teže kontrolisati.
Ekološki aktivisti i državne istrage više puta su optuživali pojedine kompanije da paljenje koriste kao jeftin način raščišćavanja zemljišta.
Iako je ova praksa u Indoneziji zabranjena, sprovođenje zakona godinama predstavlja problem. Zbog dugotrajnog zagađenja vazduha vlasti su ove godine pooštrile odgovor. Predsednik Indonezije Prabovo Subijanto pozvao je na strože sankcije, opisujući paljenje zemljišta kao „ekološki terorizam“.
Prošlog meseca nadležni su saopštili da su suspendovali dozvole za rad 26 kompanija povezanih sa požarima i pokrenuli istrage protiv drugih. Najavljeno je da će slučajevi u kojima se utvrde elementi krivičnog dela završiti pred sudom.
Pod lupom i kompanije iz Singapura i Malezije
Odgovornost za požare nije tema koja se tiče isključivo indonežanskih kompanija. U izveštaju objavljenom ovog meseca, Greenpeace je identifikovao preduzeća sa sedištem u Singapuru i Maleziji koja su povezana sa zemljištem u Indoneziji na kojem su zabeleženi požari.
Među njima je First Resources, kompanija sa sedištem u Singapuru koja posluje u industriji palminog ulja. Prema Greenpeaceu, između avgusta i septembra zabeleženo je više od 30 izvora dima na zemljištu kojim upravljaju dve njene indonežanske podružnice.
Iz kompanije su za BBC naveli da primenjuju strogu politiku zabrane paljenja i da sprovode mere prevencije, nadzora i gašenja požara.
Greenpeace je pomenuo i malezijsku plantažnu grupaciju Kuala Lumpur Kepong, čija podružnica PT Menteng Jaya Sawit Perdana upravlja zemljištem na kojem je registrovano 19 izvora dima.
Kompanija je saopštila da je većina požara potekla izvan područja pod njenim upravljanjem i da su svi ugašeni. Takođe je istakla da ne dozvoljava paljenje zemljišta ni u jednu svrhu.
Ovi nalazi otvaraju pitanje odgovornosti kompanija koje posluju preko državnih granica, ali samo prisustvo požara na zemljištu povezanom sa određenom kompanijom ne predstavlja automatski dokaz da ga je ona izazvala.
Zagađenje koje prelazi granice
Požari u Indoneziji godinama izazivaju diplomatske tenzije sa susednim državama, posebno Singapurom i Malezijom, koje takođe trpe posledice zagađenja vazduha.
Singapur je još 2014. godine usvojio Zakon o prekograničnom zagađenju dimom, koji omogućava pokretanje postupaka protiv domaćih i stranih kompanija za koje se utvrdi da doprinose ovom problemu.
Naredne godine, tokom jedne od težih epizoda zagađenja, singapurske vlasti pozvale su nekoliko indonežanskih kompanija da odgovore na sumnje da su zemljište raščišćavale paljenjem.
Međutim, postupak je izazvao negodovanje Džakarte, koja je ocenila da takvi potezi narušavaju bilateralne odnose. Singapurske vlasti kasnije su navele da zbog izostanka saradnje nisu mogle da pribave potrebne informacije o osumnjičenim kompanijama.
Slične tenzije pojavile su se i ove godine, nakon izjave predstavnika indonežanske vladine agencije za komunikacije Sjahgande Nainggolana, koji je rekao da su požari izvan ljudske kontrole i podsetio da kiseonik koji koriste stanovnici susednih zemalja dolazi i iz indonežanskih šuma.
„Kada nema dima, šaljemo kiseonik“, poručio je, izazvavši brojne kritike u Singapuru i Maleziji.
Indonezija se ranijih godina izvinjavala susedima zbog zagađenja. Ove godine njeni zvaničnici zahvalili su Singapuru i Maleziji na ponuđenoj pomoći u gašenju požara, ali međunarodna podrška još nije zvanično zatražena.
Građani traže da država proglasi nacionalnu katastrofu
Dok se raspravlja o odgovornosti kompanija i država, stanovnici pogođenih područja nedeljama žive sa opasno zagađenim vazduhom.
U Pontijanaku, u provinciji Zapadni Kalimantan, nekoliko organizacija civilnog društva podnelo je kolektivnu tužbu protiv indonežanske vlade i predsednika Prabova, optužujući ih za ozbiljan nemar u rešavanju problema toksičnog dima koji se ponavlja iz godine u godinu.
Podnosioci tužbe zahtevaju da se situacija proglasi nacionalnom katastrofom, čime bi se omogućilo sprovođenje dodatnih mera oporavka, uključujući pokrivanje zdravstvenih troškova.
Slična tužba podneta je prošle godine u Južnoj Sumatri, ali je odbačena. Za mnoge građane, međutim, svakodnevni život ne može da stane uprkos opasnom zagađenju.
„Teško dišem i boli me glava od ovog vazduha. Ali i dalje moram da radim“, rekao je za BBC Indonesia Imrajedi, 63-godišnji vozač moto-taksija iz grada Pekanbaru na Sumatri.
On je pozvao vlasti da razmišljaju i o običnim građanima i što pre pronađu rešenje.
Dok se požari nastavljaju, situacija u Indoneziji ponovo pokazuje koliko posledice uništavanja prirodnih ekosistema mogu da prevaziđu lokalne i državne granice, pretvarajući ekološki problem u regionalnu zdravstvenu i političku krizu.
Foto: Unsplash
