Klimatske promene donose sve češće i intenzivnije toplotne talase i šumske požare, a posledice nisu ograničene na područja koja direktno zahvate plamen. Dim i zagađujuće čestice mogu putovati stotinama, pa i hiljadama kilometara, ugrožavajući zdravlje ljudi, životinje i ekosisteme.

Prema Svetskoj meteorološkoj organizaciji (WMO), ekstremni požari postaju sve učestaliji, dok izloženost česticama PM2.5 koje nastaju tokom požara raste čak i u regionima u kojima su emisije iz industrije i saobraćaja smanjene.

Zbog toga stručnjaci upozoravaju da se klimatske promene i kvalitet vazduha više ne mogu posmatrati kao dva odvojena problema.

Požari stvaraju posebno opasan oblik zagađenja

PM2.5 čine izuzetno sitne čestice prečnika manjeg od 2,5 mikrometara. One mogu da prodru duboko u pluća i dospeju u krvotok, zbog čega predstavljaju ozbiljan rizik po zdravlje.

Osim iz fosilnih goriva, industrije, poljoprivrede, grejanja i saobraćaja, ove čestice nastaju i tokom šumskih požara. Međutim, prema WMO, čestice nastale sagorevanjem vegetacije mogu biti toksičnije od onih koje potiču iz drugih izvora, uključujući izduvne gasove automobila.

Problem dodatno komplikuje činjenica da dim ne ostaje tamo gde je požar izbio. Vetar može da ga prenese na velike udaljenosti, pa ljudi mogu biti izloženi zagađenju čak i kada su stotinama kilometara udaljeni od samog požarišta.

WMO upozorava i da konvencionalni modeli procene rizika, koji se uglavnom oslanjaju na ukupnu koncentraciju PM2.5, mogu značajno da potcene broj smrtnih slučajeva povezanih sa zagađenjem iz požara. Prema podacima navedenim u izveštaju, ekstremni događaji izazvani dimom od požara globalno su se utrostručili od 1990-ih, a između 2010. i 2018. mogli su biti povezani sa gotovo 100.000 dodatnih smrtnih slučajeva godišnje.

Požari, toplotni talasi i suše: Francuski stručnjaci kritikuju politički odgovor na klimatske promene

Toplije vreme donosi još jedan problem

Požari nisu jedini način na koji klimatske promene utiču na kvalitet vazduha. Tokom toplotnih talasa raste i koncentracija prizemnog ozona. On se formira kada su temperature visoke, atmosfera relativno stagnira, a sunčevo zračenje intenzivno.

WMO upozorava da povećana izloženost ozonu može dovesti do desetina hiljada dodatnih prevremenih smrti, naročito zbog respiratornih bolesti.

Istovremeno, različite vrste aerosola mogu putovati iznad kontinenata i okeana i menjati način na koji atmosfera, zemljište i voda reaguju sa sunčevom svetlošću.

Zagađenje putuje dalje nego što mislimo

Jedan od primera je crni ugljenik, odnosno čađ. Kada se taloži na snegu i ledu, on smanjuje količinu sunčeve svetlosti koju ove površine reflektuju i može da ubrza njihovo topljenje. Tu su i mikroplastike.

Sitne plastične čestice nastaju razgradnjom plastike pod uticajem sunčeve svetlosti i drugih faktora, a danas se mogu pronaći praktično svuda – u vazduhu, zemljištu i okeanima.

Prema simulaciji navedenoj u biltenu WMO, na kopnu se nalazi oko 51 milion tona mikroplastike, dok se u okeanima nalazi još oko 22 miliona tona, koji mogu predstavljati izvor mikroplastike koja dospeva u atmosferu.

Zbog toga je praćenje načina na koji se ove čestice kreću kroz atmosferu sve važnije, posebno dok proizvodnja plastike i količina neadekvatno zbrinutog otpada nastavljaju da rastu.

Borba protiv klimatskih promena može biti i ekonomska prilika

Ipak, izveštaj Ujedinjenih nacija objavljen početkom septembra donosi i drugačiju perspektivu.

Prema izveštaju Programa UN za životnu sredinu (UNEP) i Climate and Clean Air Coalition, svaki dolar uložen u mere za zaštitu klime i čistiji vazduh mogao bi da donese oko 15 dolara koristi.

U računicu su uključeni efekti na zdravstvene sisteme, produktivnost i izbegnute štete izazvane klimatskim promenama. Drugim rečima, ulaganje u čist vazduh nije samo trošak.

Mere koje istovremeno smanjuju emisije i usporavaju klimatske promene mogu imati direktne koristi za zdravlje ljudi, ekonomiju i otpornost društva.

Ljudi se klade na šumske požare: Stručnjaci upozoravaju da bi ovaj trend mogao da ima opasne posledice

Rešenje nije jedna mera

UNEP i Climate and Clean Air Coalition izdvojili su 25 mera u šest ključnih sektora: energetici i fosilnim gorivima, industriji, saobraćaju, poljoprivredi i prehrambenim sistemima, kuvanju i grejanju u domaćinstvima, kao i upravljanju otpadom.

Među predloženim rešenjima su veće korišćenje obnovljive energije, energetska efikasnost, električna vozila, goriva sa niskim sadržajem sumpora u pomorskom saobraćaju, efikasnija upotreba đubriva, bolje upravljanje otpadnim vodama i postepeno smanjenje upotrebe HFC gasova.

Prema procenama iz izveštaja, sprovođenje ovih mera do 2050. godine moglo bi da prepolovi globalne emisije ugljen-dioksida i spreči čak 144 miliona prevremenih smrti povezanih sa zagađenjem vazduha.

Kako klimatske promene budu povećavale rizik od toplotnih talasa i požara, pitanje kvaliteta vazduha postaće sve teže odvojiti od pitanja klimatske politike. Zato zaštita atmosfere nije samo pitanje ekologije – ona je istovremeno pitanje zdravlja, ekonomije i kvaliteta života.

Foto: Unsplash/Malachi Brooks