Obnova degradiranog zemljišta mogla bi da doprinese ublažavanju posledica klimatskih promena, pokazuje novi izveštaj inicijative Save Soil. Ključ nije samo u skladištenju ugljenika, već i u sposobnosti zdravog zemljišta da zadržava vodu i održava prirodne procese koji rashlađuju okolinu.
Kada se govori o borbi protiv klimatskih promena, pažnja je najčešće usmerena na smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte. Međutim, novi izveštaj inicijative Conscious Planet Save Soil ukazuje na još jedan važan deo klimatskog sistema koji često ostaje u drugom planu – zemljište.
Autori izveštaja smatraju da bi obnova takozvanog ugljeničnog sunđera zemljišta (soil carbon sponge) mogla da doprinese rashlađivanju planete kroz obnovu prirodnog kruženja vode.
Ovaj koncept polazi od jednostavne ideje: zdravo zemljište nije samo podloga za rast biljaka, već živi sistem koji upija, zadržava i postepeno oslobađa vodu. Njegova sposobnost da upravlja vlagom utiče na vegetaciju, lokalnu temperaturu i otpornost predela na ekstremne vremenske uslove.
Kako zemljište funkcioniše poput sunđera?
Analiza se oslanja na višedecenijski rad australijskog naučnika Voltera Jenea, koji je istraživao povezanost zemljišta, vode i klimatskih procesa.
U zdravom zemljištu podzemne mreže gljiva povezuju čestice i doprinose stvaranju porozne strukture. Zahvaljujući sitnim prostorima između čestica, zemljište može da upije veću količinu padavina, umesto da voda brzo otiče po njegovoj površini.
Takva struktura omogućava zadržavanje vlage, podržava rast biljaka i održava proces evapotranspiracije, odnosno vraćanja vode u atmosferu isparavanjem iz zemljišta i transpiracijom biljaka. Ovaj proces ima i važnu ulogu u regulisanju temperature.
Naime, deo Sunčeve energije troši se na isparavanje vode, čime se okolni prostor rashlađuje. Kada je zemljište suvo i degradirano, manje energije odlazi na isparavanje, a više doprinosi direktnom zagrevanju površine i vazduha.
Zbog toga se posledice degradacije zemljišta ne ogledaju samo u smanjenoj plodnosti, već i u promenama lokalnih temperaturnih i hidroloških uslova.
Koliko je zemljište širom sveta ugroženo?
Prema podacima navedenim u izveštaju, oko 52 odsto poljoprivrednog zemljišta u svetu suočava se sa nekim oblikom degradacije. U pojedinim delovima Sjedinjenih Američkih Država erozija se odvija i do deset puta brže od prirodnog procesa nastanka zemljišta.
Situacija je zabrinjavajuća i u Evropi, gde se procenjuje da između 60 i 70 odsto zemljišta nije u zdravom stanju.
Degradirano zemljište slabije zadržava vodu, pruža nepovoljnije uslove za rast biljaka i postaje osetljivije na posledice suša i obilnih padavina.
Autori izveštaja procenjuju da povećanje udela organske materije u zemljištu za jedan procentni poen može da omogući zadržavanje dodatnih 250.000 litara vode po hektaru. Ta voda zatim može da podrži vegetaciju i procese prirodnog rashlađivanja.
Može li obnova zemljišta da utiče na globalno zagrevanje?
Autori izveštaja iznose i ambiciozniju tezu prema kojoj bi obnova zemljišta i prirodnog kruženja vode mogla da ima značajniju ulogu u regulisanju globalne temperature nego što joj se trenutno pripisuje.
U svojoj analizi navode da zdrava evapotranspiracija može da prenosi približno 80 vati energije po kvadratnom metru. Ovaj podatak porede sa procenjenim energetskim disbalansom koji pokreće savremeno globalno zagrevanje, od oko 0,9 vati po kvadratnom metru.
Ipak, takvo poređenje ne predstavlja dokaz da bi obnova zemljišta mogla jednostavno da poništi globalno zagrevanje. Reč je o pristupu koji nije deo dominantnog naučnog okvira za procenu klimatskih promena.
Smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i dalje ostaje osnovni uslov za ograničavanje dugoročnog zagrevanja planete. Istovremeno, koristi zdravog zemljišta za zadržavanje vode, vegetaciju i lokalno rashlađivanje predstavljaju važan razlog za njegovu zaštitu i obnovu.
Autori izveštaja zato naglašavaju da regeneraciju zemljišta i smanjenje emisija ne treba posmatrati kao suprotstavljene strategije, već kao mere koje mogu međusobno da se dopunjuju.
Šta možemo da uradimo da zemljište ponovo zadržava vodu?
Za obnovu prirodne strukture zemljišta nisu neophodne potpuno nove tehnologije. Izveštaj ukazuje na niz postupaka koji se već koriste u poljoprivredi i upravljanju zemljištem.
Jedan od njih je gajenje pokrovnih useva, koji štite površinu zemljišta između glavnih proizvodnih ciklusa. Sličnu ulogu ima i malčiranje, odnosno prekrivanje tla organskim materijalom, čime se smanjuje isparavanje i doprinosi očuvanju vlage.
Važna je i zaštita šuma, koje učestvuju u održavanju regionalnog kruženja vode.
Šumski ekosistemi vraćaju deo vlage u atmosferu i na taj način utiču na uslove u okolnom području. Njihov gubitak može doprineti isušivanju čitavih regiona, čak i kada ukupna količina padavina ostane nepromenjena. Ovi procesi posebno su značajni u kontekstu sve učestalijih suša i toplotnih talasa.
Prirodno rashlađivanje moguće je i u gradovima
Primena ovakvog pristupa nije ograničena samo na poljoprivredne površine.
U australijskoj Kanberi sprovodi se ogledni projekat u kojem se obnavlja vlažnost zemljišta ispod otvorenih travnatih površina, sa ciljem rashlađivanja okolnih ulica.
Preliminarni rezultati ukazuju na mogućnost merljivog smanjenja lokalne temperature vazduha čak i kroz relativno male intervencije u zemljištu.
Takva rešenja dodatno potvrđuju značaj povezivanja zelenih površina, upravljanja vodom i urbanističkog planiranja, posebno u gradovima koji se suočavaju sa sve izraženijim letnjim vrućinama.
Obnova zemljišta sama po sebi ne može da reši klimatsku krizu, ali može da doprinese većoj otpornosti ekosistema, očuvanju vode i smanjenju lokalnog zagrevanja.
Poruka izveštaja jeste da deo rešenja već postoji u prirodi. Potrebno je obnoviti uslove koji zemljištu omogućavaju da ponovo funkcioniše kao živi sunđer.
Foto: Magnific/aileenchik
