Gubitak šumskih površina u brazilskoj Amazoniji smanjen je za 41,8 odsto za godinu dana. Ipak, klimatske promene, sve češći požari i neizvestan ishod predsedničkih izbora mogli bi da ugroze postignute rezultate.
Krčenje šuma u brazilskoj Amazoniji palo je na najniži nivo od početka zvaničnog praćenja 1988. godine, saopštile su vlasti Brazila. Prema satelitskim podacima, od avgusta 2025. do jula 2026. godine izgubljeno je 3.335 kvadratnih kilometara šumskih površina, što je za 41,8 odsto manje u odnosu na 5.731 kvadratni kilometar zabeležen u prethodnom jednogodišnjem periodu.
Ovaj rezultat pripisuje se obnovljenim naporima brazilske vlade da zaustavi uništavanje najveće tropske kišne šume na svetu. Od povratka Luiza Inasija Lule da Silve na predsedničku funkciju 2023. godine, krčenje šuma smanjeno je za 71 odsto, navode zvaničnici.
Tokom mandata njegovog prethodnika, Žaira Bolsonara, od 2019. do 2022. godine, krčenje Amazona poraslo je za oko 60 odsto, a prema zvaničnim podacima tada je uništeno više od 45.000 kvadratnih kilometara šumskih površina.
Kako je Brazil smanjio krčenje šuma?
Jedan od prvih poteza Lule nakon preuzimanja funkcije u januaru 2023. godine bio je obnavljanje Akcionog plana za sprečavanje i kontrolu krčenja šuma u brazilskoj Amazoniji, poznatog kao PPCDAm. Plan je pokrenut 2004. godine, tokom njegovog prvog predsedničkog mandata, ali je kasnije stavljen van snage za vreme Bolsonarove administracije.
Strategija se oslanja na četiri glavna pravca: jačanje nadzora i sprovođenja zakona, razvoj održive ekonomije, upravljanje zaštićenim područjima i javnim šumama, kao i korišćenje propisa i finansijskih podsticaja za smanjenje krčenja.
Među merama je ponovno uvođenje sankcija za nezakonito krčenje šuma otkriveno satelitskim nadzorom. Vlada je predložila i ograničavanje pristupa bankarskim kreditima za posede na kojima je utvrđeno nezakonito krčenje, dok su dodatna sredstva usmerena ka opštinama u Amazoniji koje uspevaju da smanje gubitak šumskih površina.
Finansirana je i borba protiv ekološkog kriminala, kao i razvoj povoljnijih kredita za održive poslovne aktivnosti u regionu.
„Formula je uvek ista i funkcioniše. Videli smo da daje rezultate u Brazilu pre nekoliko godina, a sada tome ponovo svedočimo: odlučnost, sprovođenje zakona na terenu i borba protiv kriminala“, izjavio je Marsio Astrini, izvršni sekretar brazilske mreže ekoloških organizacija Climate Observatory.
Prema njegovim rečima, novi podaci pokazuju da Brazil može da ostvari cilj nultog krčenja šuma do 2030. godine, bez ugrožavanja privrednog razvoja. Poljoprivredna proizvodnja i izvoz zemlje beleže rekorde u isto vreme kada se gubitak šuma smanjuje, istakao je Astrini, osporavajući tvrdnje da zaštita životne sredine nužno usporava ekonomski napredak.
Požari i klimatske promene prete postignutim rezultatima
Uprkos napretku, Amazonija se i dalje suočava sa ozbiljnim pritiscima. Degradacija šuma izazvana požarima, sečom i sušama pogađa oko 40 odsto ovog područja, a poslednjih godina njen obim premašuje površine koje se potpuno krče.
Dodatnu zabrinutost izaziva mogućnost snažnog fenomena El Ninjo, koji periodično zagreva površinske vode ekvatorijalnog Pacifika. Tokom 2026. i 2027. godine mogao bi da doprinese višim temperaturama i sušnijim uslovima, čime bi se povećao rizik od šumskih požara.
Broj požara u Amazoniji ove godine bio je blizu istorijski niskog nivoa, ali se utrostručio od 4. oktobra, kada je održan prvi krug predsedničkih izbora u Brazilu. Vlasti istražuju mogućnost da su neki požari namerno podmetnuti iz političkih razloga, uoči drugog kruga izbora zakazanog za 25. oktobar.
Naučnici američke svemirske agencije NASA upozoravaju i da uobičajeni satelitski podaci možda ne prikazuju pun obim problema. Preliminarna analiza područja oko Santarena ukazala je na približno 40 odsto više požara nego što pokazuju standardni podaci o aktivnim žarištima. Satelitska posmatranja zabeležila su i nagli rast broja požara i emisija dima u centralnim i istočnim delovima Amazonije od septembra 2026. godine, uz izraženu sušu povezanu sa El Ninjom.
Dim je doveo do zatvaranja škola u Manausu, najvećem gradu brazilske Amazonije, dok je stanovnicima savetovano da nose zaštitne maske.
Amazonija ima ključnu ulogu u regulisanju klime. Njene šume skladište velike količine ugljen-dioksida, dok vlaga koju ispuštaju u atmosferu utiče na vremenske obrasce i van Južne Amerike. Krčenje šuma i promene u korišćenju zemljišta ujedno su najveći izvori emisija gasova sa efektom staklene bašte u Brazilu.
Predsednički izbori mogli bi da promene smer ekološke politike
Budućnost dosadašnjih rezultata zavisiće i od političkog razvoja u zemlji. U drugom krugu predsedničkih izbora suočiće se aktuelni predsednik Lula da Silva i senator Flávio Bolsonaro, sin bivšeg predsednika Žaira Bolsonara. U prvom krugu Flávio Bolsonaro osvojio je 47 odsto glasova, a Lula 45 odsto.
Njihovi planovi za Amazoniju značajno se razlikuju. Lula se zalaže za postizanje neto nultog krčenja šuma do 2030. godine, uz obnovu šumskih površina koja bi nadoknadila njihov gubitak, bez obzira na to da li je krčenje bilo legalno ili nelegalno.
Flávio Bolsonaro obećao je da će do 2029. godine zaustaviti nezakonito krčenje šuma, godinu dana pre trenutnog nacionalnog cilja. Ipak, stručnjaci za klimu i zaštitu prirode upozoravaju da bi njegova pobeda mogla da dovede do ukidanja ili slabljenja postojećih mera zaštite.
Kristijane Maceti iz organizacije Greenpeace Brazil smatra da rekordno nizak nivo krčenja pokazuje da sprovedene politike daju rezultate, ali upozorava da bi oni mogli biti ugroženi političkim promenama.
„Kongres je radio na slabljenju, odlaganju i ukidanju zakona i propisa koji doprinose zaštiti životne sredine“, izjavila je ona, dodajući da bi novi saziv parlamenta mogao da bude još manje naklonjen ekološkim merama.
Bivša ministarka životne sredine Marina Silva smanjenje krčenja opisala je kao istorijsko dostignuće za Brazil, ističući da će ishod izbora biti presudan za njegovo očuvanje.
Amazonija je tako postala primer da snažnije sprovođenje zakona i dosledne ekološke politike mogu da donesu merljive rezultate. Međutim, nastavak tog trenda zavisiće od toga da li će Brazil uspeti da održi postojeće mere, odgovori na rastući rizik od požara i sačuva šume koje imaju značaj daleko izvan granica zemlje.
Foto: Magnific/khacchung292
