Milano, jedan od najzagađenijih gradova Evrope, pokušava da promeni svoj izgled i unapredi kvalitet života stanovnika kroz ambiciozan projekat ozelenjavanja. U naredne četiri godine planirana je sadnja tri miliona novih stabala i žbunova, uz obnovu degradiranih urbanih površina i stvaranje novih zelenih prostora.

Projekat Forestami pokrenut je 2019. godine, a do sada je u njegovom okviru zasađeno gotovo 640.000 stabala i žbunova. Njegov cilj je da priroda dobije više prostora u gradu, od ulica i krovova do fasada zgrada i nekadašnjih industrijskih lokacija.

Inicijativa je 29. oktobra 2026. dobila status jednog od vodećih svetskih projekata obnove prirode Ujedinjenih nacija (UN World Restoration Flagship). Priznanje je objavljeno tokom Konferencije Ujedinjenih nacija o biodiverzitetu COP17 u Jerevanu, u Jermeniji.

Zašto je Milanu potrebno više zelenila?

Milano se nalazi u niziji reke Po, području u kojem geografski uslovi ograničavaju cirkulaciju vazduha. Tome doprinose i intenzivna poljoprivreda, industrija i emisije iz različitih izvora. U oktobarskom rangiranju kvaliteta vazduha koje je objavio IQAir, Milano se našao na sedmom mestu među deset najzagađenijih gradova sveta, kao jedini evropski grad na toj listi.

Fondacija Forestami, koja stoji iza projekta, smatra da je širenje zelenih površina jedan od pristupačnijih načina da se smanji koncentracija sitnih čestica u vazduhu, ublaže visoke temperature u gradu i unapredi dobrobit stanovnika.

Plan nije ograničen na sadnju drveća u parkovima. Projekat obuhvata i ozelenjavanje ulica i zgrada, kao i obnovu prostora koji su ranije korišćeni za industrijske aktivnosti, parkiranje i skladištenje.

U realizaciju se uključuju i građani, među kojima su školska deca, kako bi obnova prirode postala deo svakodnevnog života lokalne zajednice.

Mogu li gradovi da upijaju kišu poput sunđera? Evropa razvija novo rešenje za poplave i suše

Od nekadašnjih industrijskih zona do zelenih površina

Prema podacima Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), projekat Forestami obuhvata obnovu degradiranih urbanih površina čija je ukupna površina približno jednaka površini 350 fudbalskih terena.

Inicijativu je osmislio italijanski arhitekta Stefano Boeri, poznat i po projektu Bosco Verticale, odnosno „Vertikalna šuma“, kompleksu stambenih zgrada u Milanu čije su fasade prekrivene drvećem i drugim biljkama.

Forestami je bio jedan od samo pet projekata kojima je na COP17 dodeljeno priznanje UN-a za obnovu prirode, a jedini iz Evrope.

Među ostalim dobitnicima su projekat obnove močvara u Kolumbiji, program obnove gradskih parkova u Sijetlu, inicijativa za obnovu degradiranih šumskih područja u Etiopiji i kineski projekat obnove obalnih i morskih ekosistema.

Obnova prirode napreduje, ali ne dovoljno brzo

Priznanje Milanu stiglo je istog dana kada je UNEP objavio novu procenu globalnog napretka u obnovi ekosistema. Prema izveštaju, u 149 zemalja trenutno se obnavlja oko 252 miliona hektara zemljišta. Reč je o najvećem dokumentovanom globalnom naporu ove vrste do sada, ali Ujedinjene nacije upozoravaju da napredak još nije dovoljno brz da bi se ostvarili postavljeni ciljevi.

Posebno zaostaje obnova slatkovodnih, morskih i priobalnih ekosistema, koji se suočavaju sa intenzivnim pritiscima. Istovremeno, godišnja ulaganja u obnovu prirode morala bi da budu više nego četiri puta veća.

Prema procenama UNEP-a, obnova samo 15 odsto prioritetnih područja širom sveta mogla bi da doprinese skladištenju količine ugljen-dioksida ekvivalentne oko 30 odsto emisija nastalih od početka industrijske revolucije, kao i da pomogne u sprečavanju 60 odsto izumiranja vrsta.

Ostvarivanje globalnih ciljeva obnove moglo bi da doprinese i otvaranju do 32 miliona novih radnih mesta širom sveta do 2030. godine.

Evropa bira najzeleniji grad: Među finalistima čak tri grada iz Španije

Zeleniji gradovi zahtevaju dugoročna ulaganja

Primer Milana pokazuje kako obnova prirode može da postane deo urbanog planiranja, umesto da se svede na pojedinačne akcije sadnje drveća. Međutim, dugoročni rezultati zavise od održavanja zelenih površina, kontinuiranog finansiranja i uklapanja ovakvih projekata u šire politike zaštite životne sredine.

UNEP zato poziva države da prevaziđu pojedinačne inicijative i razvijaju ekonomiju obnove prirode, u kojoj oporavak ekosistema dugoročno doprinosi očuvanju resursa, radnim mestima i kvalitetu života.

Ozelenjavanje gradova samo po sebi ne može da reši sve uzroke zagađenja vazduha. Ipak, u kombinaciji sa smanjenjem emisija i odgovornijim urbanističkim planiranjem, može da bude važan deo odgovora na klimatske i ekološke izazove.

Foto: Unsplash/Michael Heise