Izmet pingvina mogao bi da doprinese bržem topljenju snega na Antarktiku, pokazuje novo istraživanje. Naučnici su utvrdili da hranljive materije iz njihovog izmeta podstiču rast algi koje menjaju boju snega, zbog čega on upija više Sunčeve energije i brže se topi.
Kako temperature rastu, pingvini se pomeraju ka južnijim delovima Antarktika. Zbog toga bi ovaj, do sada nedovoljno istražen proces, mogao da zahvati i veće površine snega.
Kako izmet pingvina utiče na boju snega?
Snežne alge su mikroskopski organizmi koji opstaju u nekim od najhladnijih predela na Zemlji. Kada u njihovom okruženju nema dovoljno hranljivih materija, proizvode crvene pigmente koji ih štite od Sunčeve svetlosti i usporavaju njihov rast.
Situacija se menja kada imaju više hranljivih materija. Tada se alge brže razmnožavaju, a njihove ćelije sadrže više zelenog hlorofila, pigmenta koji im omogućava efikasniju fotosintezu.
Upravo ta promena boje može da utiče na brzinu topljenja snega. Sneg prekriven zelenim algama apsorbuje znatno više Sunčeve energije od onog u kojem dominiraju crvene alge. Zbog toga se brže zagreva i topi.
Pingvini nesvesno podstiču širenje zelenih algi
Istraživački tim predvođen Alijom Kan sa Univerziteta Kolorado želeo je da ispita kako izmet pingvina, poznat i kao guano, utiče na razvoj snežnih algi. Naučnici su prikupili uzorke crvenih i zelenih algi sa obale zapadnog Antarktičkog poluostrva, i to na lokacijama sa kolonijama pingvina i onima bez njihovog prisustva.
Rezultati, objavljeni u naučnom časopisu Journal of Geophysical Research: Biogeosciences, pokazali su da pingvini svojim kretanjem prenose guano preko snežnih površina. Hranljive materije iz izmeta dospevaju u sneg i podstiču rast zelenih algi, čime se povećava sposobnost snega da apsorbuje Sunčevu energiju.
Na taj način pingvini, iako nesvesno, doprinose procesu koji ubrzava topljenje snega u njihovom okruženju.
Faktor koji još nije uključen u projekcije topljenja Antarktika
Istraživači ističu da ovaj fenomen još nije obuhvaćen postojećim projekcijama topljenja Antarktika. Njegov značaj mogao bi da poraste ukoliko se pingvini, usled promena u klimatskim uslovima, budu pomerali ka južnijim područjima i tako uticali na razvoj algi na novim snežnim površinama.
Ovo istraživanje ukazuje na to koliko su prirodni procesi međusobno povezani i kako čak i organizmi koji deluju kao mali deo velikog ekosistema mogu da utiču na promene u životnoj sredini.
Iako je potrebno još istraživanja kako bi se utvrdilo koliki je stvarni doprinos ovog procesa topljenju antarktičkog snega, naučnici smatraju da bi ga ubuduće trebalo uzeti u obzir prilikom procena promena na ovom kontinentu.
Foto: Magnific/sekillerim05
