Veliki kompjuterski klasteri koji pokreću veštačku inteligenciju, poput ChatGPT-a, troše znatno više vode nego što se ranije pretpostavljalo. Prema istraživanju Univerziteta Kalifornija u Riversajdu, korišćenje ChatGPT-a za deset do pedeset upita zahteva oko dva litra vode. Ovo je četiri puta više od prethodnih procena.

Tehnološke kompanije koriste vodu za hlađenje servera, proizvodnju čipova i generisanje energije. Najnoviji podaci iz izveštaja kompanije Microsoft ukazuju da je potrošnja energije GPT-3 modela znatno veća nego što se ranije mislilo, što direktno utiče na povećanu potrošnju vode.

Data centri, koji već zahtevaju velike količine vode za hlađenje, suočavaju se sa dodatnim izazovima zbog sve veće potražnje za AI uslugama. Najnoviji serveri za veštačku inteligenciju koje proizvodi Nvidia proizvode čak 120kW toplote, što znači da je potrebno mnogo vode za njihovo efikasno hlađenje.

Velike tehnološke kompanije kao što su Google, Microsoft i Meta beleže dvocifrene procente rasta potrošnje vode. Na primer, Microsoft je 41% svoje ukupne potrošnje vode koristio u oblastima sa nedostatkom vode. Iako kompanije ulažu napore da postanu “vodeno pozitivne” do 2030. godine, vode koju vraćaju u prirodu često nema tamo gde je prvobitno uzeta, što dodatno pogoršava lokalne probleme sa vodosnabdevanjem.

Ovaj problem je naročito izražen u mestima poput Santiaga u Čileu, gde je lokalno stanovništvo zbog dugotrajne suše uspešno sprečilo Google da izgradi data centar vredan 200 miliona dolara, zahtevajući prelazak na sisteme hlađenja na bazi vazduha.

Očigledno je da rast veštačke inteligencije dolazi uz značajne ekološke izazove. Održivi razvoj i odgovorno korišćenje resursa postaju ključni faktori za budućnost tehnološke industrije.

Foto: Canva