Mnogi od nas se muče da zaspe i ostanu u snu tokom noći. Otprilike trećina odraslih u Sjedinjenim Američkim Državama ne spava dovoljno. San tinejdžera je još lošiji – 8 od 10 tinejdžera pati od nedostatka sna.
Naš kolektivni umor nije dobar za nas. Nedostatak sna može dovesti do raznih zdravstvenih problema. Naš imunološki sistem, hormoni, srce – možda svi glavni sistemi u telu – pod uticajem su sna. U mozgu, našu memoriju, kreativnost i sposobnost učenja takođe oblikuje kvalitetan san.
Ali, iako je san duboko povezan sa našim zdravljem, njegove stvarne funkcije su i dalje, u mnogim aspektima, misterija. Naučnici imaju mnoštvo teorija: možda je san način za prebiranje kroz sećanja i izdvajanje onih važnih. Možda je to vreme tišine i mirovanja koje omogućava rast kostiju kod dece. Ili je, pak, prilika da mozak slobodno razradi problem koji nas je mučio tog dana. (Jedna zabavna, ali usko fokusirana teorija tvrdi da je san, posebno faza brzog pokreta očiju (REM), potreban da bi se tečnost oko oka pomerala i održavala ga podmazanim.)
Razumevanje razloga zbog kojih spavamo zbunjuje naučnike otkad je to pitanje prvi put postavljeno. To je poput praćenja stotina mrvica koje nestaju duž staza u šumi čije drveće neprestano menja položaj – samo da biste na kraju shvatili da stojite sami, obučeni samo u donji veš. A uz to ste i zaboravili da učite za test, piše ScienseNews.
S obzirom na ovu nejasnu naučnu sliku, nije iznenađujuće što pokušaji da se pomogne ljudima s nedostatkom sna mogu imati ograničen uspeh ili neočekivane posledice. To potvrđuje i novo istraživanje o leku za spavanje zolpidemu.
Kako lekovi za spavanj utiču na nas?
Zolpidem, koji se prodaje pod nazivom Ambien, utiče na još jednu moguću funkciju sna – „čišćenje“. Svakih dvadesetak sekundi, talas cerebrospinalne tečnosti pulsira kroz mozak osobe koja spava. Naučnici sumnjaju da ovi ritmični impulsi pomažu u uklanjanju otpadnih supstanci, uključujući lepljive proteine koji se gomilaju kod Alzheimerove bolesti.
Ovo „pranje mozga“ nalik je pokretanju mašine za sudove tokom noći, kaže neurološkinja Majken Nedergaard, koja je pomogla u otkrivanju ovog sistema. Pranje nije glamurozan posao, ali je izuzetno važan i dugo vremena je bio potcenjen. „Cela funkcija čišćenja tokom sna bila je ignorisana dugi niz godina“, kaže ona.
Miševi koji su uzimali zolpidem brže su tonuli u san i spavali dublje od onih koji su prirodno spavali, kaže Nedergaard, profesorka na Univerzitetu u Ročesteru u Njujorku i Univerzitetu u Kopenhagenu. Ali imali su slabiji efekat „moćnog pranja“, izveštava njen tim u radu objavljenom 6. februara u časopisu Cell.
Naučnici još uvek ne znaju da li se isto dešava kod ljudi, niti kakve bi posledice mogla imati ova slabija ciklična „ispiranja“. Ali rezultati ukazuju na moguće zamke u našim pokušajima da forsirano izazovemo san.
Zolpidem deluje na GABA neurotransmiter, hemijsku supstancu koja šalje signale „tišine“. „To znači da on gasi sve u vašem mozgu“, kaže naučnik za spavanje Robert Stikgold sa MIT-a. To je moćan, grub alat koji ne traži razlog zašto ne možete da zaspite. Bol, stres, sindrom nemirnih nogu – svi oni mogu izazvati nesanicu. „Ambienu nije stalo“, kaže Stikgold. „Ambien će vas jednostavno udariti čekićem u potiljak.“
Nedergaard ističe da je san uz pomoć Ambiena opravdan u kratkim periodima. Ali dugotrajna upotreba nosi značajne nuspojave, a mogući poremećaj u čišćenju mozga je jedna od njih. „Trebalo bi nam novo sredstvo za spavanje koje će ljude uspavati, ali će očuvati ove oscilacije“, kaže ona.
Ali za ljude koji su u ozbiljnoj nevolji zbog nesanice, jaka sredstva za spavanje bolja su od nespavanja uopšte. „Kažem ljudima da su lekovi za spavanje strašne stvari“, ironično kaže Stikgold. „Nikada ih ne bi trebalo uzimati. Osim ako ne možete dobro da spavate bez njih.“
Naučnici ne pokušavaju samo da pomognu ljudima da bolje spavaju. Oni takođe istražuju granice onoga što uspavani mozak može da postigne. Istraživači mogu dati instrukcije spavaču da sanja o određenim objektima, poput drveća, da poboljša svoje veštine sviranja klavira, pa čak i da možda nauči novi jezik. Ova dostignuća su impresivna, ali mogu imati svoju cenu, upozorava Stikgold. Ako prisiljavate mozak u snu da radi nešto određeno, „onda dobijate manje nečeg drugog“, kaže on. „A moramo pretpostaviti da to nešto drugo postoji s razlogom.“
Poniznost je ključ za razumevanje – i manipulisanje – sistemom tako složenim kao što je uspavani mozak. „Moguće je da nikada nećemo znati sve“, kaže Stikgold.
Zato možda ne treba da očekujemo jedan jednostavan odgovor na pitanje zašto spavamo. Možda je san tu da pomaže rastu kostiju, jačanju memorije, čišćenju mozga i mnogim drugim procesima. U godinama koje dolaze, sigurno ćemo otkriti nove tragove o tome kako san održava naše telo i um zdravim. A ti naučni tragovi mogli bi nas odvesti do još većih misterija.
Foto: Unsplash
